Које државе на свијету прослављају Празник рада?

Међународни Дан радника или Празник рада има дубоке коријене у 130 година традиције радничког покрета и напора за побољшање услова рада широм свијета. У знак сјећања на стотине хиљада америчких радника који су крајем девенаестог стољећа изашли на улице, Први мај се слави као међународни празник рада.

Босна и Херцеговина 01.05.2023 | 08:39

Како је све почело?

Са порастом индустријске револуције, порасла је потражња за радништвом и синдикатима. Током 1850-их година покрети радника широм свијета имали су за циљ да смање радни дан са десет на осам сати. Америчка федерација је на провом конгресу 1886. године позвала на генерални штрајк 1. маја, а захтјев је био осмосатни радни дан што је на крају кулминирално побуном у Хаyмаркету.

Првомајски протести су услиједили након конгреса, а у Чикагу у маси демонстраната експлодирала је неидентификована бомба након чега је полиција отворила ватру. У том сукобу погинуло је више полицајаца и цивила, а више десетина особа остало је повријеђено.

Након тога, стотине радничких вођа и симпатизера је ухапшено, док су неки осуђени на смрт вјешањем. Послодавци су повратили контролу над радницима, а радни дан од десет или више сати поново је постао норма.

Друга интернационална, европска федерација социјалистичких партија и синдиката, 1889. године прогласила је 1. мај као Међународни дан радника. Све до данас, за раднике и синдикалисте широм планете, први мај постао је симбол солидарности и борбе за боље услове рада.

Циљеви покрета који је покренуо Међународни дан радника били су побољшање услова рада радника, као што су боље плате, краћи радни дани и сигурнији услови рада.

Шта је међународни празник рада?

Први мај, познат и као Празник рада или Међународни дан радника обиљежава се 1. маја и државни је празник у више од 80 земаља свијета. Симболично прославља допринос радника, промовише радничка права и обиљежава устрајност радничког покрета.

Први мај такође обиљежава долазак прољећа на сјеверној хемисфери, међутим, примарно је остао повезан са синдикалним активностима крајем 19. стољећа.

Католичка црква је установила празник Светог Јосипа Радника 1. маја 1955. године, пише Инвестопедиа. На Први мај широм свијета одржавају се протестни скупови и демонстрације који некада и доводе до сукоба са полицијом.

Свој пуни сјај Празник рада доживљава тек са доласком комуниста на власт, када први мај постаје један од главних државних празника на овим просторима. У бившој СФРЈ, Празник рада иронично постаје – нерадни дан.

Ко све слави Први мај?

Иако овај дан води своје поријекло од борбе америчких радника за мање радних сати, Сједињене Америчке Државе службено не признају Међународни празник рада за Први мај. Антикомунистички ставови током Хладног рата, као и противљење јединству радничке класе, навели су власти да потисну првомајско повезивање са радничким покретима.

Многе земље обиљежавају празнике рада на различите датуме, а САД и Канада славе свој Празник рада у септембру.

У бившем Совјетском Савезу, Први мај је био прилика да се ода почаст радничким доприносима џиновским парадама на Црвеном тргу, традиција која је нестала у деценијама од тада – блиједи остатак бољшевичке револуције која је изгубила своје значење у модерној Русији.

У Финској, Први мај је Међународни дан радника и представља завршетак школске године за студенте.

Како би ствари биле једноставне, Финци су спојили све традиције у један дан: паганско прољећа, католичке традиције и прославе студената и радника на празник који зову Ваппу (по светици Wалпурге). Она је проглашена за светицу 1. маја 870. године нове ере, а ноћ између 30. априла и 1. маја постала је Валпургијска ноћ. Током овог дана, Финци се облаче у специфичне одјевне предмете, пију сима (воћни алкохол) и једу мункки (крофне с окусом). Укратко, Финцима је ово слободан дан за забаву.

У Пољској, први мај тијесно прати Дан устава 3. маја. Ова два датума заједно често резултирају дугим викендом званим Мајówка, који може трајати до 9 дана: од 28. априла до 6. маја, уз цијену узимања само 3 слободна дана. Људи често путују, а Мајówка се незванично сматра почетком сезоне роштиљања у Пољској.

У Казахстану се 1. мај слави као празник јединства, овај свијетли прољетни празник одржава се у сваком граду Казахстана пријатељском поворком централним улицама градова, као и разним забавним, културним, друштвеним, политичким и свечани догађаји. Празник рада, са друге стране, обиљежава се на задњу недјељу у септембру.

Неке земље, укључујући Велику Британију и Ирску, славе први понедјељак након 1. маја као празник.

Јапанска влада Први мај није званично прогласила као државни празник, али како се налази између осталих државних празника, то је слободан дан већину јапанских радника. Многи послодавци то дају слободан дан, а иначе радницима је то “плаћено одсуство”. Први мај се јавља током “Златне седмице”, заједно са 29. априлом (“Схōwа Даy”), 3. мајем (“Дан сјећања на Устав”), 4. мајем (“Дан зеленила”) и 5. мајем (“Дан дјетета”).

Радници углавном узимају слободан дан на послу не толико да би се придружили уличним скуповима или синдикалним окупљањима, већ више да би отишли на одмор неколико узастопних дана. Јапан има дугу историју радничког активизма.

У Босни и Херцеговини као и Србији, 1. мај (и 2. мај) је слободан дан на послу и дан ван школе. Један је од највећих народних празника и једини службени празник из социјалистичких времена који се још увијек службено обиљежава. Људи га славе широм ове двије земље, а по традицији 1. мај се обиљежава сеоским пикницима и роштиљањем на отвореном.

Празник рада у различитим државама и територијама углавном пада на друге дане. Само на сјеверној територији Аустралије и Qуеенсланду празник рада слави се првог понедјељка у мају, који је државни празник под називом “Први мај”. Qуеенсланд одржава највеће митинге у Аустралији, са скупом који у просјеку има 30.000 људи.

Новозеландски радници били су међу првима у свијету који су затражили право на осмосатни радни дан 1840. године. Празник рада први пут је прослављен на Новом Зеланду 28. октобра 1890. године, а пада сваке године на четврти понедјељак у октобру.

У многим земљама, Празник рада се слави на други датум, често од посебног значаја за раднички покрет у тој конкретној земљи. Овим празником препознајемо многе доприносе које су радници дали снази, просперитету и благостању свих држава у свијету.

(<стронг>Н1) Фото; Унспласх/Илустрација