Херој из Турске одрадио радни вијек, али остаје спасилац

Четвороножном хероју сигурно није било право што од свог водича и дресера Милија Радојевића чује те речи, али у дубини своје псеће душе, знао је да га се његов верни друг неће одрећи преко ноћи.

И заиста, би како је Зиги и претпоставио. И даље, на обострану радост, остаје уз Милија, припадника новосадске ватрогасне бригаде и једног од осморице чланова новосадског Спасилачког тима.

Зиги, белгијски овчар малиноа, једини у Србији обучен пас за трагање у рушевинама, није могао тек тако да се препусти мирном псећем животу, без свакодневних обавеза и тренинга, па је његов одлазак у пензију, заправо само фиктиван, јер ће због своје кондиције, али пре свега обучености, остати да ради по потреби, али и да помогне у обуци својих наследника. Ментално и физички је добро, и сигурно бар још две године ће моћи да ради.

- Упркос својим годинама, Зиги је потпуно здрав, што би се рекло, као момак - задовољан што је тако, казује нам Зигијев дресер и водич Радојевић. - После терена у Турској, на моје инсистирање је детаљно прегледан на Ветеринарском факултету у Београду, и сви налази су у реду.

А за претходних девет година, док фиктивно није пензионисан, Зиги је прошао прави дрил, како би што више научио и помагао у проналажењу људи испод рушевина. После свакодневних тренинга и обука, Зиги живи псећим животом.

Оштењен је крајем 2014. године и када је имао два,три месеца доспео код Радојевића, и од тада су нераздвојни. Узајамна љубав од првог дана, била је велики предуслов за све што је Зиги постигао, али наравно и свакодневни стрпљиви рад.

Како је и због чега Зиги одређен за дресуру за спасавање људи у рушевинама, његов дресер и водич нам прича да је код њега брзо препознао да је самосталан, да воли да учи, није плашљив и да поседује изражен нагон за пленом. Све то се касније користило за даљи рад са псом.

 

(Новости.рс) Фото: Новости.рс