Од Додикових пријетњи остало само мртво слово на папиру

Чему уопште служе закључци највишег законодавног органа у Српској?!

Војска Републике Српске, Управа за индиректно опорезивање Српске, Агенција за лијекове Републике Српске, Високи судско – тужилачки савјет Републике Српске – звучи познато, али заправо ове институције не постоје.

Иако је Народна скупштина РС обавезала Владу Српске усвојеним закључцима из 2021. године да покрене процедуре за њихово оснивање у року од шест мјесеци – то се никада није десило. Чему онда уопште служе закључци највишег законодавног органа у Српској?

„Неколико пута се причало о томе да чак и служба Народне скупштине Републике Српске тврди да се десетине и десетине закључака од 2014. године нису испоштоване. Тако да је то све једна савршена маскарада. Једна савршена представа за народ да су се они као нешто окупили, разговарали и потписали. Али у суштини да су на те папире насликали вјешало или подморницу, имали би исту тежину“, каже новинар Горан Дакић. 
 
 За непоштовање одлука Парламента нико није одговарао, а исте те закључке Народна скупштина Републике Српске је усвојила опет, али без временских рокова. Скупштински закључци немају никакву правно упориште по коме би се санкционисали они који их не поштују, објашњавају адвокати.

 „Санкције за непоштовање тих закључака нису прописане нити у тим истим закључцима нити у позитивним прописима у Републици Српској. Тако да постоје само политичке санкције и то је наш главни проблем што су институције политизоване умјесто да су правно утемељене. Али строго правно гледано, не постоје никакве правне санкције нити се грађани могу прислити да поштују такве закључке“, поручује адвокат Александар Јокић.

Аналитичари кажу да је једина посљедица свих ових дешавања рушење дигнитета Парламента Српске који је постао главни инструмент у дневно – политичким играријама владајуће елите.

"Ова власт нема искрену жељу да спроведе ове Закључке. Јер да су имали искрену жељу за то, они би усвојили као Законе и то би већ било примјењивано од објављивања у Службеном гласнику. Овако су усвојили нешто што ће бити или неће за годину, пет или 55. Али нема обавезују снагу као закони“, поручује политиколог Велизар Антић.

Закључком из 2015. године пренос надлежности са Републике Српске на бх. ниво проглашен је кривичним дјелом – није се прешло са ријечи на кривична дјела. У 2017 – тој нови закључак – позив свим Србима да напусте радна мјеста у заједничким инсттиуцијама – нико се није одазвао позиву. У 2019 – тој у Парламенту Српске закључком је најављен нови Устав Републике Српске – никада није донесен.

Република Српска тада није добила ни посебан рачун за ПДВ нити је усаглашен Закон о Уставном суду БиХ.

Закључак НСРС је био и да да ће “у случају насилних покушаја приступања БиХ НАТО савезу, Република Српска одржати референдум“.

СНСД је својевољно дао сагласност за слање Програма реформи у сједиште НАТО-а у Брисел.

Закључком у 2020 – тој Парламент је обавезао Владу да дефинише граничну линију са Федерацијом БиХ. Никаквог разграничења, али ни разговора на ту тему није било.

2021. опет закључци о преносу надлежности, а иста та тема је и у закључцима посљедње Шесте посебне сједнице уз захтјев за повлачење српског судије из Уставног суда БиХ.

(БН)