Мирјана Бобић Мојсиловић: Књиге поправљају живот

Мирјана Бобић Мојсиловић за Тањуг: Књиге свима поправљају живот- Књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић је објавила нови роман "Сазвежђе свитаца" у издању куће "Лагуна", а специјално за Тањуг каже да књиге свима поправљају живот и да сви људи који читају књиге дефинитивно воде боље животе.

Србија 23.04.2023 | 08:14

Новинар, колумниста, сликар, ТВ аутор, књижевник, позоришни писац и редитељ, све је то у једној личности Мирјана Бобић Мојсиловић, која је најновији роман писала пуне четири године.

Романи Лагунине бестселер ауторке Бобић Мојсиловић читаоцима су утеха и нада, нуде им смех и сузе, љубав и срећу, навели су из тог издаваштва и додали да је то случај и са новим романом "Сазвежђе свитаца", јединственом причом о искупљењу и људима које може спасти једино љубав.

"Почела сам да пишем нови роман у лето 2019. године, а од тада је човечанство доживело пакао, отимање слободе и прање мозга, и то ме је урнисало, као и многе људе који мисле својом главом. Тада нисам била ни свесна да сам у некој врсти депресије, да на неки начин као да губим смисао. Са друге стране, трагала сам за другим истинама које нису званична верзија, јер никада нисам веровала да ЦНН или Светски економски форум могу да буду мој нови Бог", напоменула је Бобић Мојсиловић, и додала да ју је то трагање "водило и суочило са ужасом и сатанизмом овог врлог новог света", а истовремено јој је отело радост.

Она је истакла да постоје нормалне кризе које се дешавају писцима или било којим уметницима док стварају своје дело.

Умеју тада, како напомиње, да одбијају своју креативност, да помишљају да то што раде није довољно добро и да не треба да наставе.
 Истиче да је тај период код ње трајао веома дуго.

Покушавала је да пронађе снаге за писање књиге, и три године се, како каже, "мучила" да се врати роману.

Прилазила је рукопису готово без душе, покушавала да настави, мада јој је деловало да неће бити ефекта.

"Онда ми се десио један истински, стваран догадјај, где ми се јавио неко одозго, о чему све пише у књизи. Била сам у великој кризи, размишљајући како да се опходим према мојим јунацима, обичним усамљеним људима који личе на нас. Они немају свест о томе да су усамљени. Све њих спаја један бизаран случај: човек за кога мислимо да не вреди ништа, да је на маргини. Такодје, спаја их и та моја идеја да човек не може да пронадје светлост у тами уколико не погледа у небо или у своје срце", анализирала је ауторка јунаке и тежиште романа "Сазвежђе свитаца".

Чувени британски писац Вилијам Такери (1811-1863), творац антологијског романа "Вашар таштине", говорио је да се "налазимо у таквом свету у коме сви жуде за оним што не вреди имати", и управо су такви јунаци новог романа Мирјане Бобић Мојсиловић, како је она сама приближила.

Животне приче шесторо јунака овог романа биће испреплетане и заувек ће се променити за судбинска 72 сата.

Приморани да погледају животу у очи, мораће или да га пригрле или да заувек остану осујећени у својим тежњама.

Бестселер ауторка се на крају писања романа после пуне четири године стварања, осетила као да је плесала са свим својим јунацима.

"Увек имам осећај да моји ликови настављају да живе као посебна бића, ентитети, и када ставим тачку, завршим сваку књигу. Иначе док пишем, ја чујем њихове гласове, осећам како ко хода или мирише, једноставно имам слике у глави", описала је књижевница.

Званична промоција романа је заказана за 27. април у Студентском културном центру у Београду, где ће осим ње говорити и писац Владимир Кецмановић.

Бобић Мојсиловић каже да се њено ново дело бави "усамљеним људима који воде животе налик нашим".

Писала је о томе да "немамо свест да трошимо живот бавећи се егом, славом, новцем, потребом да нам се аплаудира, да се другима допаднемо, да се искажемо на Инстаграму, и свим тим "сатанским стиховима" савремене цивилизације, који су нам представљени као "сатенски” стихови".

Књижевница наводи да данас као да "живимо у Матриксу", том чувеном СФ серијалу и да нам је "живот једна виртуелна променада на друштвеним мрежама".

Напомиње да је "број аплауза на постовима важнији од свега другог на свету" и, такодје, да је "важније данас да се гледа у телефон, него у човека", а запањена је идејом да данас људи седе за столом и не причају.

Дело "Сазвежђе свитаца" је збирка меланхолије, наде и бурних осећања, која ће загрлити чврсто читаоце и неће их пуштати док им измами сузу, носталгију, тугу, широк осмех и уздах олакшања, стоји у опису романа.

Бобић Мојсиловић је недавно званично поводом изласка романа изјавила да јој никада није било теже него док је писала "Сазвежђе свитаца".

"Никада дуже нисам писала роман, скоро четири године. Никада се више нисам борила са сопственим јунацима, и слабостима. Моји јунаци се никада више нису борили за своје судбине, и никада се више нису опирали мојим првобитним идејама. Никада ми ниједна прича није тако неумољиво дахтала за врат као ова, о људима који су, исто као и ја и исто као и већина људи данас, заробљеници властитих самоћа, располућени између слике о себи и оног што у ствари јесу. Ово је прича о изгубљеном и нађеном, о заувек пропуштеном и оном што и даље може да се досегне. О обичним малим животима који светлуцају као свици, само кад је мрак густ као маст", изјавила је ауторка.

Утисци о њеном новом роману су да је ово дело нешто сасвим другачије од њеног претходног опуса, и она мисли да је то могуће, што сматра да је већ питање животне и уметничке зрелости.     

Опет, како каже, трудила се да јој ниједна књига никада не личи на другу, да се све разликују. 

У свом богатом опусу књига, које објављује већ 25 година, налазе се  "Баба немој ништа да ме питаш" (1997), "Сузе су океј" (1999), "Дневник српске домаћице" (2000), "Хепи енд" (2002), "Мајке ми, бајка" (2003), "Имитација живота" (2004), "Оно све што знаш о мени" (2005), "Твој сам" (2006), "Срце моје" (2007), "Азбука мог живота" (2008), "Глад" (2009), "Господин погрешни" (2010), "Антидепресив" (2011), "Тражи ме" (2012), "Твој андјео чувар" (2016).

Списатељица сматра да људи данас заправо имају само оно што мисле да имају, или осећају, али "ако ништа не осећамо, и суочени смо са унутрашњом празнином, ми можемо да имамо сва блага овог света, а уствари немамо ништа".

"Зато је духовно богатство немерљиво, и то нико не може да нам одузме. Измедју осталог, о томе је ова моја књига", објаснила је ауторка.

Она је оценила да се у њеном роману спасавају ликови који ухвате свог ближњег за руку, а да ће пропасти они који су заљубљени у себе, и "зато су неспособни да имају некога, за идеју другога, а то је идеја хришћанства, ислама, великих монотеистичких религија".

Бобић Мојсиловић је указала на занимљиву околност да је један од јунака у њеном делу - добар и да баш он чита књиге, те да су њена дела и везана за љубав према књигама.

За књижевницу и новинарку, данас је чувени "селфи" појам "где си сам си свој објекат и субјекат".

"Раније ти је увек био потребан неко други за сликање, фотографисање, али онда је настао тај парадокс звани селфи", оценила је списатељица и окренула се другим "феноменима".

Тако је према њеним речима, друштвена мрежа Твитер права "гладијаторска арена, где су сви и лавови и робови.

Иначе, како каже, "те социјалне мреже су травестија, поготово Инстаграм, слављење лажи, супротно од славе истине", што је по њој погубно да се било шта удаљава од правих вредности.

"Мреже данас отудјују човека од човека. Важни су лајкови, кликови, мора се бити најчитанији, најгледанији на Тик Току или YоуТубе каналима. Дешава нам се тотални суноврат, промоција насиља према женама на телевизији,што је некажњиво, чиме сам шокирана. Истиче примитивизам на телевизијским програмима препуним проституције, агресије, неваспитања, необразовања. Запањена сам да су то најгледаније емисије, које гледају деца у развоју од својих 12 година", оштро је критиковала данашњу слику медија, субкултуру, нус појаве.

Она сматра да су социјалне мреже направљене да "малтретирају све оне који мисле својом главом", тако се десило да лежи у затвору један Џулијан Асанж, са својим пројектом раскринкавања "Викиликс".

Како каже, прогнан је Едвард Сноуден, о чему су снимани и амерички филмови.

"Човек мора да се врати моралним вредностима, а једна од њих је да треба да се бори за свој глас. Колико год ми имали примедби на комунизам у старој Југославији, ипак смо тада расли са идејом да је јако часно да се има своје мишљење. Да треба да се боримо за њега, ако треба и да платимо неку цену. Данас онај који се супротстави, њега ће да пребију на улици или извредјати на друштвеним мрежама.

Залепићему етикету да је клерофашиста, нациста. Да смо ми сада у рату, рекла бих да се он води данас измедју добра и зла, или светлости и таме", оценила је Бобић Мојсиловић.

Свестрана уметница каже да јој се чини да је у Русији за време Јосифа Стаљина било више слободе него данас када се погледа сва та политичка коректност која мора да се испоштује као ултимативни облик понашања.

Ауторка се вратила на свој роман "Сазвеждје свитаца", и објаснила име књиге, "да смо сви ми свици, који засијамо када се сретнемо једни са другима, те је могуће да у тим нашим малим интеракцијама будемо и неко сазвеждје".

Она каже треба да "имамо у свести да људски живот ипак траје кратко, самим тим од њега је потребно нешто да створимо".

Како се поетски изразила, напољу је сунце, цвета маслачак, стигло је пролеће, дивно време, боје умеју да поправе живот, "одједном су сви људи пуни енергије, смеју се, расположење је на високом нивоу, сви желе на спорт, те је све лакше у животу".

"Књиге свима поправљају живот. Сви људи који читају књиге дефинитивно имају боље животе, него они које не читају. Мој јунак Киза у новом роману је путовао преко књига. Никада није видео море, али може да осети мирис мора. Значи, то су књиге, то су светови, то су – идеје. Човек је пре свега – духовно биће, и то је суштина. Ми када читамо књигу, разговарамо са писцем и његовим јунацима, али и са самим собом”, сигурна је ауторка, позната и као аутор позоришних комада типа "Сузе су ОК", "Последња шанса", "Свлачење" и други.

 "Сви људи који читају књиге су потенцијални писци. Без обзира да ли ће да то материјализују у неком тексту или ће га живети. И мој јунак Киза је неки писац. Чак су посвете на књигама литература за себе, читав један живот стане у тих неколико редова", описала је свој став уметница.  

Ипак, постоји и неко ко "оцењује" њен рад, дела, стваралаштво.

"Моја ћерка је мој најстрожији критичар и рекла је да је ово мој далеко најбољи роман. Надам се да ће читаоци уживати у њему. Свакако ово није роман који може да се прочита за једно поподне. Мислим да ће читаоци бити са њим неколико дана и да ће му се враћати", каже искрено писац "Сазвеждја свитаца".

Како је писац и новинар, некада је тешко одвојити две професије, тако да је подсетила да су и велики књижевници Хорхе Луис Борхес, Габријел Гарсија Маркес и Ернест Хемингвеј.

"Једном новинар, увек новинар, односно новинарство те научи нешто веома важно, а то је значај редоследа којим излажеш неку идеју, говорим сада о стилу, а друго врло битно, научи те наслову. Увек сам се шалила да сам доктор за наслове, и тачно је, увек имам феноменалне наслове које сви памте. Онда сам се у новом делу поиграла са насловима поглавља, негде су то цитати из књига или филмова", указала је ауторка на главе свог новог дела, за које је добила утиске да су веома ефектна.

Роман "Сазвежђе свитаца" може да се од 21. априла пронадје у свим књижарама Делфи, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари делфи.рс и на сајту лагуна.рс.

 Дванаест њених наслова објављено је у Француској, Италији, Чешкој, Хрватској, Словенији и Македонији.

Ауторка је неколико самосталних изложби слика и  један од првих аутора – самосталних издавача у Београду. 

Такође, била је један од сценариста и аутора домаће теленовеле "Тајна винове лозе" (2021) од преко 70 епизода.
 

Од нових пројеката, Бобић Мојсиловић је истакла њен документарни филм "Момо од А до Ш" о писцу и сликару Моми Капору, који је почетком априла премијерно приказан на РТС-у.

Била је комплетан аутор – сценариста, редитељ, глас из офа – наратор.

Добила је понуду од Задужбине Момо Капор и Скупштине града Београда да направи ауторски филм о великом уметнику, знала је да неће реализовати неки класични документарац где ће десетак јавних личности причати о Моми, а заправо ће причати о себи, то није желела да се деси.

"Дуго сам мозгала како би филм изгледао, онда сам много времена провела и копала по документацији, и на крају сам схватила да то мора да буде моје ауторско дело које ће да има мој печат. Онда сам дошла на идеју да то буде "Момо од А до Ш", по узору на моје књиге Азбука мог живота” и "Мушка азбука", по коме је снимљена и играна ТВ серија", она је овако приближила идеју и концепт свог пројекта.

Дакле, желела је да то буде азбука Моминог живота коју она прича на свој начин, цитирајући искључиво Мому Капора из његових књига и интервјуа.

"Тако сам направила један заокружени уметнички пројекат и добила сам много комплимената на филм од најразличитијих људи. Неки су и плакали. Нисам ниједну важну тему прескочила из његовог живота. Све је исписано његовим речима и нисам хтела да будем неко ко има коментар, као да је Момо све време жив, а уствари и јесте, његов дух живи вечно", истакла је Мирјана, која је неколико пута добила награду "Златни бестселер" и лаурет је "Златне значке" Културно-просветне заједнице Србије.

"Нико није направио о Капору филм где је на једном месту цео његов сликарски, књижевни и сценаристички опус, ту су све његове књиге и слике. Волели или не волели Мому Капора, морамо признати оно што не може нико да порекне, да је тај човек променио изглед, лице, биће и крвну групу српске литературе", закључила је Мирјана Бобић Мојсиловић.

(Тањуг) Фото: Тањуг