Славимо Васкрс: Ево које обичаје треба да поштујемо

Православни верници данас славе Васкрс, најрадоснији хришћански празник, дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих. Ускрснуће сина Божијег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа и победе живота над смрћу. Као и сваки празник и Васкрс прате бројни обичаји.

Србија 16.04.2023 | 15:28

Васкрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.

Прослава Васкрса започела је свеноћним бдењима у црквама, на која су се јутрос надовезале Васкршње литургије. Патријарх Порфирије предводио је Поноћну литургију у Храму Светог Саве, а Васкршњу литургију епископ ремезијански Стефан.

“Радујемо се данас, драга духовна децо наша, радујемо се и прослављамо Празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаса нашега Исуса Христа из мртвих. Радујемо се и прослављамо зато што смо, као некада жене мироносице, чули речи анђела: ‘Не плашите се!‘“, поручио је у васкршњој посланици патријарх српски Порфирије.

Владика ремезијански Стефан истиче да треба сваки дан да живимо као да је Васкрс.

"“Да верујемо у живот вечни, да верујемо да је време јако важно за нас, јер из њега се рађа вечност и да не тугујемо и жудимо за разноразним стварима које нам често нису ни потребне, да у суштини схватимо да је живот један овде на земљи, да га треба правилно живети, смирено, једноставно и да не треба ишчекивати нешто да ће нам бити некада боље – сада нам је добро, само ако верујемо у породицу, верујемо једни у друге, верујемо ближњима, верујемо у заједницу“, поручује владика Стефан", поручио је владика Стефан.

Литургија, причест и молитва – најважнији на Васкрс

Иако се обичаји за овај празник разликују од краја до краја оно што свима треба да буде заједничко су – литургија, причест и молитва.

После седам недеља Великог поста, многи верници данас су се причестили. Значај причешћа је у томе што је то једини начин да делимо живот који нам је Бог даровао својим васкрсењем.

Данас се служи мрсна трпеза, а по правилу прво се узима црвено обојено јаје. Црвена боја с једне стране представља страдање и патњу, али са друге стране радост. Баш кроз ту голготу и васкрсење препознајемо да истинска радост бива тек након страдања. Јаја симболизују рођење и симбол су живота.

На трепези је обавезна украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом куцања изговара се "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". 

Један од обичаја је да се на Васкрс једу јагњетина и говедина, јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од четири симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и апостола Јована Богослова.

Спрема се ковржњак

Васкрс је породични празник и слави се у кругу укућана. У неким деловима Србије домаћице данас спремају посебне лепиње у облику венца са јајетом уметнутим унутра, познате као ковржњак, које се размењују са пријатељима.

На ускршње јутро деца се трљају црвеним јајетом по лицу да би била здрава, а девојке умивају водом у које је потопљено јаје како би током године биле румене.

Свако ко данас дође у кућу добија јаје на поклон, а јаја се дарују и када се иде у госте.

На Васкрс ваља устати у рану зору, али не треба заспати пре поноћи јер ће се, према веровању, у противном спавати целог лета и ништа се неће постићи.

Слави се три дана

Васкрс је покретан празник који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Слави се три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Традиционално, верници се до Спасовдана поздрављају са Христос васкрсе – Ваистину васкрсе.

(РТС) Фото: БН