Име привлачи пажњу: Зовем се Србија, зову ме Српка

Србија је више пута била у јавности, како због свог имена, тако и због успеха које ниже у школи од првог дана.

Србија 16.04.2023 | 12:23

Србија је више пута била у јавности, како због свог имена, тако и због успеха које ниже у школи од првог дана

Ана и Владица Симоновић који живе у насељу Јајинци код Авале, нису ни слутили да ће имати велику породицу. А још мање да ће њихова деца бити јединствена по својим именима.

Све им се десило непланирано, али су поносни на своју децу и на све оно што су створили.

Њихова деца носе најређа имена. Тачније, сматра се да су једини у Србији. Они имају ћерку Србију, синове Милоша и Обилића, ћерку Круну и Слободу. Тата Владица је деци давао имена, а све је кренуло од најстарије ћерке Србије (14).

- Остала сам трудна и тада ми је муж рекао да ће се дете, ако буде женско звати Србија. Била сам у шоку, и када сам се породила, док сам лежела у болници у необраном грожђу, само је почео да ми звони телефон и друштвене мреже, сви су ми писали како ми честитају, а за име су били, па донекле шокирани - прича нам мајка Ана, која каже да њен муж има још два сина Ђорђа и Миодрага из претходног брака и додаје:

- Ми смо једна обична породица, људима смо мало чудни, али ми живимо тако, држимо до својих одлука, мишљења и принципа. Тако смо покренули и приватне бизнисе како бисмо били са децом што више. Некима смо чудни, некима не, али ми смо срећна и сложна породица упркос томе што нас неки чудно гледају кад чују да имамо петоро деце.

Њихова најстарија ћерка Србија, више пута је била у јавности, како због свог имена, тако и због успеха које ниже у школи од првог дана.

- Надимак ми је Српка. Сви у школи ме тако сви зову, једино ми је један дечак у шали говорио да сам Немачка и Албанија, али мени то не смета - причала је Србија пре неколико година.

Мајка Ана за Србију каже да је прави мали филозоф, одличан ђак и од малена се бави спортом. Осми је разред и има све петице.

- Рецитује Ђуру Јакшића, седам строфа без проблема, али када треба у школи да опере руке и нешто што учитељица затражи од ње, то јој је смарање. Тренутно тренира кик-бокс, претходно је три године била на гимнастици, а док смо живели у Земуну пробала је и мачевање. Пуна је позитивне енергије - објашњава Ана.

Србија се опробала у стрељаштву и многим спортовима јер вежба од четврте године.

Кик-бокс највише прија њеном темпераменту, што показују и резултати – апсолутни је шампион, без конкуренције, у неколико дисциплина ове борилачке вештине. Тренира у клубу "Петрос" на Бановом брду. Намерава да упише Спортску гимназију.

- Жеља ми је да једног дана прославим своје име на највећим светским такмичењима. Додатну мотивацију да станем на победнички трон имам и због тога што сам једина имењакиња наше државе коју, као и моја породица, бескрајно волим - достојанствено поручује Србија, на коју већ сада можемо бити поносни јер и она поносно носи своје име.

Још деце или ипак не?

- Нисмо ни ово петоро планирали, десило се и ако је, а за још неко дете не знамо, ако се деси бићемо срећни.

Ближи се Васкрс, а мама Ана нам открива како се велика породица припрема за овај празник. 

- Све радимо заједно. Фарбамо јаја и спремамо трпезу и идемо на причест.

(Телеграф) Фото: АНА ПАУНКОВИЋ / РИНГИЕР/ Приватна архива