Добродошли кући: Гастарбајтери у завичају

Празнични су дани, дијаспора је стигла кући. Из уређеног система, осам сати рада и неријетко два посла, у завичај стижу да се одморе и позавршавају административне обавезе, али све се чешће сусрећу са дугим редовима, листама чекања, а кажу, то им највише смета. Наша екипа отишла је на терен И питала гастарбајтере због чега више воле иностранство, а због чега завичај.

Кафићи пуни, у фризерским и козметичким салонима редови се гомилају. Чекање на шалтерима траје вјечно, а стоматолозима руке пуне посла. Једно је јасно, стигли су нам странци. Дијаспоро, добродошли кући!

“Мени је најбоље у својој земљи, нема говора, а сад што је неког натјерала невоља па отишао, није нашао овдје посао и запослење, шта да радимо”,“ја ја сам овдје рођена мени је овдје лијепо, ја немам шта да кажем ружно ништа", кажу наши саговорници.

Ипак, има ствари које ни дијаспора не воли. Није им јасно зашто код доктора или на шалтеру ред иде у бескрај па морају чекати сатима, кад у иностранству све рјешавају позивом. Питају се, је ли нам администрација толико зарђала.

“Па тамо се преко телефона све заказује, преко апликација, без термина ништа не можеш,” каже један Бијељинац.

Тамо је већ другачије, добијете број, сачекате свој ред, обавите свој посао и нема гужве пуно иако се онима који су одавде отишли, новчаник теже испразни, свједоци кажу, ни преко границе не цвјетају руже.

“Нема лакше, ништа није лакше, убрзано се живи, трчи ради, с посла на посо, по два посла имају. Баш кћерку имам у Њемачкој. Ради по два посла на примјер, ради пет дана у хотелу, онда иде у новине ради ноћну, продужи само, два три сата одмори И ради ноћну до јутра, И зна некад опет из ноћне у прву отићи", каже једна саговорница.

Било како било, мора се признати да се у већ полуиспражњеној држави, весеље осјети најчешће у овим празничним данима, јер једино тада градови врве од људи, нажалост, већином оних који су одавде одавно дигли сидро, и кренули за бољим животом. Тако да дијаспоро, занемарите чекање у редовима, све веће цијене и све мање људи на улицама када дођете у завичај, јер како каже Милован Витезовић "и блато је дио родне груде".

(БН) Фото: БН