Дугови Српске све већи: Ево шта се дешава када се новац не врати на вријеме (ВИДЕО)

У овој години на наплату стиже рекордна рата кредита у износу од 1,1 милијарду КМ. То је посљедица дугорочних и краткорочних задужења Републике Српске и продаје државних хартија од вриједности. Шта су обвезнице и трезорски записи питали смо и грађане али и аналитичаре.

Готово сви дугови Српске нагомилани су сталним задужењима кроз обвезнице и трезорске записе, а који су за грађане потпуна непознаница. 

Трезорски записи подразумијевају хартије од вриједности које су у власништву Републике Српске, које након њиховог доспијећа на финансијско тржиште откупљују комерцијалне банке, наравно уз одређену камату. Касније те исте хартије поново купује Влада, која је и претходно била власник, али уз плаћање камате. А отплата суме новца која подразумијева камату иде из буџета Српске, односно оних који тај буџет пуне – грађана. 

„Сваки писани документ који има свој рок и дефинисан износ новаца којим се неко обавезује да ће у одређени дан и термин исплатити новац који је по том основу позајмио, је обвезница. То је у суштини замјена за новац и гаранција за новац“, каже Зоран Павловић, економиста.

Павловић каже да државе издају обвезнице јер је то најсигурнији начин за улагање новца због малих камата. Зато се Република Српска стално задужује на берзама кроз обвезнице, али иако то изгледа безазлено, уколико се не врати новац, постоје јасна правила. 

„Република Српска је изашла на берзу у Бечу и Лондону. На оба тржишта је пласирала обвезнице којим се обавезала да ће вратити и платити камате и остало. Бечка берза је објавила проспект за Републику Српску да уколико Српска не плати новац према обвезници која је нечије влаништво оног ко је то купио, онда тај неко има право да приватизује преузме било који компанију којој је вриједност 51% власништво Републике Српске, то је попут хипотеке“, објашњава Павловић.

У посљедњих неколико година Републици Српској су привлачни кинески кредити. Они често долазе са мање строжим условима него традиционални кредити, што може бити привлачно, међутим, исто тако, Кина има репутацију да не толерише кашњење у отплати кредита. 

Примјер за то је Грчка која је имала проблем са отплатом дугова за пирејску луку. Онда су им Кинези понудили да купе другу половину пирејске луке што су Грци и продали јер у том моменту нису могли испоштовати договорене услове.

Ових дана видимо да Радован Вишковић има својеврсну турнеју по Кини и разговарао о задужењима.  Да ли је то добро за Републику Српску или падамо у нову опасност да нам се не деси као што се десило Грцима и још неким земљама Латинске Америке гдје су губили имовину јер нису могли Кинезима да врате кредите.

„Када видимо премијера да се грли са представником неке кинеске компаније то нас наводи на размишљање шта ли је обећао тим Кинезима. Кина као озбиљан инвеститор увијек тражи озбиљне гаранције па и сад за куповину обвезница Републике Српске сигурно ће тражити озбиљне гаранције. Које ће то гаранције бити, ми у овом тренутку не знамо али то ће бити сигурно нека имовина Републике Српске, а то су Електропривреда Шуме и слично“, каже Мирјана Орашанин, посланик СДС-а у НС Републике Српске.

Да није баш све тако бајно, показује званична статистика. Буџет Српске за ову годину износи 5 милијарди и 383 милиона КМ, а укупан дуг Републике Српске је већи од буџета и износи 6 милијарди 162 милиона КМ.

(БН) Фото: БН