Зашто Њемачка губи своју економску моћ

Њемачка има проблем са све старијим друштвом, недовољним бројем радника, а одустајање од гаса, нафте и угља утиче на раст цијена енергије. Због тога губи економску моћ.

Зима је била блага, а потрошња енергије мања од очекиване. Уместо најављиване рецесије очекује се мали привредни плус од 0,3 одсто. "Економски пад у зимској половини 2022./2023. вероватно је био мањи него што се страховало у јесен", каже Тимо Волмерсхојзер, професор на Ифо институту за економска истраживања на Универзитету у Минхену.

Ифо институт припада групи од четири водећа немачка економска истраживачка института који два пута годишње за владу припремају прогнозу привредног развоја. А овог пролећа им се придружио и један истраживачки институт из Аустрије. Процене тих института су важне за процену пореза и тиме за савезни прорачун.

Било је тесно, али је све добро прошло

Мада индустрија има много наруџбина, општи услови нису повољни за пословање.

„Трајни проблеми са испоруком полупроизвода, екстремни скокови цена енергената и мањак радника, смањили су производне могућности немачке привреде и спречили снажнији раст бруто домаћег производа", набраја Волмерсхојзер.

За 2024. стручњаци очекују раст од 1,5 одсто. Али то је још прилично несигурна процена, јер је много непознаница. Геополитичке напетости или ниске температуре могу у сваком тренутку поново да изазову раст цена.

„Опасност од несташице гаса наредне зиме још увек постоји", каже Волмерсхојзер. Ни његове средњорочне прогнозе нису ружичасте. „Према нашим проценама, просечна стопа раста немачке привреде ће бити тек око пола одсто крајем деценије."

Крај раста - узрок није рат у Уркајини

То значи да се ближи крај периода непрестаног раста привреде. То има мање везе са последицама корона пандемије и ратом у Украјини.

Немачка има проблем са све старијим друштвом, недовољним бројем радника, а одустајање од гаса, нафте и угља утиче на раст цена енергије.

Јефтина фосилна енергија дуго је била темељ успешног немачког пословног модела. Сада се преко ноћи све променило. Нема више гаса из Русије, уместо тога скупе заменске испоруке и спознаја да прелаз на климатски прихватљиву енергију мора значајно да се убрза - и због све јачег глобалног загревања.

Мање коња, више путника

Штефан Котс, професор на Институту за светску привреду у Килу, покушава да употреби лако разумљиву метафору како би објаснио сложену ситуацију:

„Изгледи за раст немачке привреде могу да се упореде са брзином коњске запреге, у којој се смањује број коња који вуку. Жели да им се смањи и количина потребне хране, а истовремено више путника жели да се вози."

У садашњој ситуацији битно је „одбацити терет". А то је могуће, на пример, смањењем „високог пореског оптерећења" или квалификованом имиграцијом, објашњава Котс. Са друге стране, владини пакети помоћи пружају само краткорочан подстицај.

Субвенције само успоравају ствари

Расправу о субвенцисању електричне енергије за индустрију научници сматрају погрешном. Сигурност и трошкови снабдевања енергијом важни су фактори, али енергетска транзиција није могућа без функционалног „тржишног механизма цена".

„Усклађеност са климатским циљевима захтева велике напоре у смислу енергетске ефикасности, а прошлогодишње искуство је показало да цена енергије може бити заиста прикладан инструмент за повећање те ефикасности“, каже Тимо Волмерсхојзер.

Економисти такође јасно одбацују честа обећања политичара да ће трансформација привреде према климатској неутралности додатно подстаћи привредни раст. Доћи ће само до реорганизације.

„Нема двоструке дивиденде – и више заштите климе и повећани индустријски раст. Нажалост, то је илузија", каже Штефан Котс.

Стога је важније побољшати оквирне услове, који укључују и пад инфлације. Економски институти очекују да ће се ситуација смирити тек следеће године. Тада би стопа инфлације требало да падне на 2,4 одсто, након шест одсто ове године. То би требало да подстакне приватну потрошњу од друге половине године јер би тада поново требало да расту и реалне зараде.

Златна времена за запосленике

Добре вести економски стручњаци имају за тржиште рада. Број запослених вероватно ће се додатно повећати, са око 45,6 милиона прошле године на око 46,0 милиона у наредној години. Али, број незапослених ће се вероватно ове године привремено повећати на готово 2,5 милиона, будући да се украјинске избеглице неће одмах укључити у тржиште рада. Године 2024. незапосленост би поново требало да падне на мање од 2,4 милиона.

Запосленима начелно научници предвиђају добра времена, будући да ће они наредних година вероватно „имати главну реч" у колективном преговарању.

„Стога ћемо видети снажна повећања плата", каже Штефан Котс. У временима недостатка квалификованих радника и демографских промена, компаније би морале „много више да одговоре на жеље радне снаге да би остале атрактивне као послодавци".

(ДW) Фото: ЕНВАТО