Најскупљи стан у Републици Српској продат у Бањалуци

Најскупљи стан у Републици Српској током прошле године продат је у Бањалуци, а власник је за ту некретнину од 166 квадрата са три гаражна мјеста издвојио вртоглавих 681.315 КМ, за шта би овдашњем раднику са просјечном платом требало чак 45 година да је отплати.

У Регистру цијена непокретности који води Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП), наводи се да је највиша цијена стана по квадратном метру у Српској износила 7.856 КМ и евидентирана је у општини Трново, Јахорина. Површина стана износи 49,8 метара квадратних и налази се у објекту изграђеном 2021. године.

Подаци из овог регистра показују да је лани на територији Српске прометовано некретнина, земљишта и других непокретности укупне вриједности 1,08 милијарди КМ.

- Најскупља кућа продата у Српској коштала је 650.000 марака и налази се у Бањалуци. Корисна површина куће износи 220 квадрата, а површина земљишта уз објекат 504 квадрата и саграђена је 2010. године - стоји у овом регистру.

Најскупљи пословни простор у Српској коштао је  677.690 КМ и налази се у Бијељини, а његова површина износи 178 квадрата и смјештен је у објекту изграђеном 2021. године.

- Највиша цијена прометованог пословног простора по квадратном метру у Српској износи 4.646 марака. Површина пословног простора који се налази у Бањалуци износи 61 квадрат и налази се у објекту изграђеном 2012. године - показују подаци у регистру.

Најскупље грађевинско земљиште, чија је површина 10.625 квадрата, налази се у Бијељини, а купац је за њега издвојио 7,17 милиона КМ. Најскупље пољопривредно земљиште, према регистру, налази се у Дервенти и коштало је 145.000 КМ за површину од 86.044 квадрата.

Директор РУГИПП-а Драган Станковић истакао је за “Глас” да је претходне године забиљежен раст броја прометованих непокретности за око 20 одсто, док је укупан промет премашио милијарду марака.

- При томе, треба имати на уму чињенице да је од 2017. године, када је успостављен Регистар цијена непокретности, до прошле године забиљежен укупан промет од око три милијарде марака. И даље су најактивнија тржишта непокретности у Бањалуци, Бијељини и Требињу, као и на Јахорини - казао је Станковић.

Економиста Марко Ђого рекао је за “Глас” да је на раст броја продатих некретнина и цијене утицала инфлација која је, између осталог, подстакла штедише да новац улажу у непокретности.

- Они који имају новца могу себи да приуште некретнине вриједне и по пола милиона марака. И у веома развијеним земљама, које су имале финансијску кризу, најбогатији људи су углавном излазили још богатији, док су обични грађани обично подносили највећи терет - рекао је Ђого.

Уговори

У Регистру цијена непокретности у 2022. години евидентирано је 17.069 купопродајних уговора у којима су прометоване 36.284 непокретности, односно у просјеку на мјесечном нивоу око 1.420 уговора. У поређењу са извјештајем за 2021. годину, број купопродајних уговора повећан је за 15,6 одсто, број прометованих непокретности за 19,9 одсто, а укупна остварена цијена у уговорима повећана за је 20,8 одсто или 186,1 милион КМ.

(Глас Српске)  Фото:Архив/Илустрација