Њемачка офанзива за паметне главе и вриједне руке

Њемачкој недостаје стручна радна снага из области његе, информационих технологија, али и добри мајстори и логистичари.

Република Српска 31.03.2023 | 12:56

Према савезној Агенцији за запошљавање, у Њемачку мора да се досели 400.000 стручњака годишње и морају ту остати да би тржиште рада било стабилно. А године 2021. било их је само 40 000. Када тзв. беби-бум генерације рођене шездесетих година оду у пензију, проблем ће се заоштрити.

Како би се омогућио заокрет, њемачка влада је себи зацртала циљ да створи „најмодернији досељенички систем у Европи" – како је то још прошлог новембра формулисао министар рада Хубертус Хајл.

„Нама су многе земље конкуренција за паметне главе и вриједне руке. Њемачко благостање обезбјеђује се тако што добијемо праву радну снагу", изјавио је Хајл.

Влада је сада одобрила нацрт новог закона о досељавању стручњака. Он спада у реформе које је прије три године покренула претходна демохришћанско-социјалдемократска влада.

Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер је на презентацији нацрта била задовољна:

„Данас је добар дан за Њемачку као економско подручје, и за модерну и разнолику земљу". Она је такође више пута нагласила до које мјере су важни отвореност према свијету и култура добродошлице у Њемачкој, како би се и стручњаци и њихове породице у Њемачкој осјећали добро.

Шта је закључено?

Нацрт закона требало би да отвори могућности за стручњаке из земаља које нису чланице Европске уније да живе и раде у Њемачкој. Убудуће би требало да постоје три начина да се дође у Њемачку: признавање квалификација и диплома, као што је и до сада било могуће, потом дозвола за стручњаке с радним искуством, као и за људе са потенцијалом, али без потписаног уговора о запослењу.

Планирано је да већи број људи добије такозвану „плаву карту" Европске уније, пошто је оборен ниво дохотка који је за њу потребан. Та „плава карта" важи у Њемачкој десет година.

Људи с факултетским дипломама могу да допутују у Њемачку без знања језика и без уобичајеног институционалног провјеравања да ли за радно мјесто за које су заинтересовани већ постоје кандидати из Њемачке или Европске уније. Да би се искључила нелојална конкуренција, ти стручњаци морају имати доходак изнад одређеног нивоа.

Сада је доња граница снижена. До сада је странац морао у уговору о раду да има најмању годишњу суму од 58.400 евра, док је у дефицитарним занимањима она била мања: 45.552 евра. Стручњаци информационих технологија могу и без завршеног факултета да добију „плаву карту", ако поседују радно искуство на академском нивоу.

Правила за Западни Балкан

Осим тога, нацрт закона дозвољава и промјену бранше, па ће досељеници моћи да обављају сваки стручан посао. На примјер, ауто-механичар ће моћи да нађе посао као логистичар.

Додатно правило важи за људе из балканских земаља. Досадашња регулатива за те земље је важила до 2023. Годишњи контигент за шест земаља сада је 50.000 и тиме је удвостручен.

Поред тога, нацрт закона предвиђа мање препрека приликом признавања иностраних квалификација и диплома. До сада је процес признавања трајао веома дуго.

Према новим правилима људи више неће морати да подносе захтјев за признавање својих диплома у Њемачкој, ако имају најмање двије године радног искуства и ако је њихова квалификација призната у држави из које долазе.

„Та промјена ће значити мање бирократије и тиме краћу процедуру", рекла је Фезер у Берлину.

То правило ипак важи само за стручну радну снагу која има доходак изнад одређене границе. Али, и за оне који су испод те границе важи ново правило: они ће имати партнерски однос са послодавцем у процесу признавања квалификација. Тако ће већ моћи да дођу у Њемачку и да почну да раде још док су њихови докази о квалификацијама у процесу провјере.

Према нацрту закона, биће уведена и такозвана „карта шанси" која се заснива на систему бодовања. Људи могу једну годину да дођу у Њемачку да траже посао. Претпоставка је инострана стручна или факултетска диплома.

Критеријуми за добијање те карте биће познавање њемачког и/или енглеског језика, старосна доб, радно искуство, веза с Њемачком и потенцијал партнерке и партнера који се досељава с носиоцем карте. Осим тога, људи који су у посједу ове карте, моћи ће да раде 20 сати недјељно ван струке док траже посао у струци. И пробни рад је дозвољен. 

„Учинићемо Њемачку атрактивнијом за паметне главе из света. Широм свијета ћемо активно рекламирати Њемачку као усељеничку земљу", закључила је Фезер на конференцији за штампу у Берлину. 

Критика и жеље

Опозиција је критиковала нацрт закона. „Досељавању у критичне бранше и експлоататорским односима мора се одлучно супротставити умјесто да се то повећава", каже експерткиња за тржиште рада Љевице Сузане Фершл.

Замјеник шефа посланичког клуба конзервативних демохришћана Херман Грехе критикује владин нацрт закона, јер „не доприноси нимало дјелотворно" томе да више добро квалификованих људи дође у Њемачку. Према њему нису важна нова правила, већ боља пракса.

„Ако хиљаде квалификованих људи који желе да дођу у Њемачку мјесецима чекају визу или признавање својих квалификација, потребно нам је коначно више запослених у нашим представништвима у иностранству, а не нова правила о бодовању", каже Грехе.

Герд Ландсберг из Савеза општина и градова рекао је за лист „Рајнише пост“: „Ако информатичар из Пакистана или Индије мора да чека мјесецима док не добије термин за визу у конзулату, он ће онда напосљетку изабрати другу земљу да се усели у њу."

Ландсберг зато захтијева брже, дигитализоване процедуре добијања визе, пошто све индустријске земље желе да привуку најбољу стручну радну снагу.

Предсједник Централног савеза немачких занатлија (ЗДХ) Јерг Дитрих опомиње да ни најбољи закон не вриједи без примјене. Он сматра да процедура за досељавање стручне радне снаге мора бити радикално поједностављена смањењем бирократских препрека и убрзањем управног поступка.

Њемачка Агенција за запошљавање указује да земљи недостаје консеквентна дигитализација. Скоро пола званичних дописа институција надлежних за иностране послове још увијек стижу у облику писма или факса, каже Ванеса Ахуја, директорка за иностране послове Агенције.

Додаје да би било пожељно да све „стопроцентно иде дигитално". Управо то, према стручњацима из других држава, Њемачкој недостаје.

(ДW)  Фото:Агенције