Њемачка офанзива за паметне главе и вриједне руке
Њемачкој недостаје стручна радна снага из области његе, информационих технологија, али и добри мајстори и логистичари.
Република Српска 31.03.2023 | 12:56Према савезној Агенцији за запошљавање, у Њемачку мора да се досели 400.000 стручњака годишње и морају ту остати да би тржиште рада било стабилно. А године 2021. било их је само 40 000. Када тзв. беби-бум генерације рођене шездесетих година оду у пензију, проблем ће се заоштрити.
Како би се омогућио заокрет, њемачка влада је себи зацртала циљ да створи „најмодернији досељенички систем у Европи" – како је то још прошлог новембра формулисао министар рада Хубертус Хајл.
„Нама су многе земље конкуренција за паметне главе и вриједне руке. Њемачко благостање обезбјеђује се тако што добијемо праву радну снагу", изјавио је Хајл.
Влада је сада одобрила нацрт новог закона о досељавању стручњака. Он спада у реформе које је прије три године покренула претходна демохришћанско-социјалдемократска влада.
Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер је на презентацији нацрта била задовољна:
„Данас је добар дан за Њемачку као економско подручје, и за модерну и разнолику земљу". Она је такође више пута нагласила до које мјере су важни отвореност према свијету и култура добродошлице у Њемачкој, како би се и стручњаци и њихове породице у Њемачкој осјећали добро.
Шта је закључено?
Нацрт закона требало би да отвори могућности за стручњаке из земаља које нису чланице Европске уније да живе и раде у Њемачкој. Убудуће би требало да постоје три начина да се дође у Њемачку: признавање квалификација и диплома, као што је и до сада било могуће, потом дозвола за стручњаке с радним искуством, као и за људе са потенцијалом, али без потписаног уговора о запослењу.
Планирано је да већи број људи добије такозвану „плаву карту" Европске уније, пошто је оборен ниво дохотка који је за њу потребан. Та „плава карта" важи у Њемачкој десет година.
Људи с факултетским дипломама могу да допутују у Њемачку без знања језика и без уобичајеног институционалног провјеравања да ли за радно мјесто за које су заинтересовани већ постоје кандидати из Њемачке или Европске уније. Да би се искључила нелојална конкуренција, ти стручњаци морају имати доходак изнад одређеног нивоа.
Сада је доња граница снижена. До сада је странац морао у уговору о раду да има најмању годишњу суму од 58.400 евра, док је у дефицитарним занимањима она била мања: 45.552 евра. Стручњаци информационих технологија могу и без завршеног факултета да добију „плаву карту", ако поседују радно искуство на академском нивоу.
Правила за Западни Балкан
Осим тога, нацрт закона дозвољава и промјену бранше, па ће досељеници моћи да обављају сваки стручан посао. На примјер, ауто-механичар ће моћи да нађе посао као логистичар.
Додатно правило важи за људе из балканских земаља. Досадашња регулатива за те земље је важила до 2023. Годишњи контигент за шест земаља сада је 50.000 и тиме је удвостручен.
Поред тога, нацрт закона предвиђа мање препрека приликом признавања иностраних квалификација и диплома. До сада је процес признавања трајао веома дуго.
Према новим правилима људи више неће морати да подносе захтјев за признавање својих диплома у Њемачкој, ако имају најмање двије године радног искуства и ако је њихова квалификација призната у држави из које долазе.
„Та промјена ће значити мање бирократије и тиме краћу процедуру", рекла је Фезер у Берлину.
То правило ипак важи само за стручну радну снагу која има доходак изнад одређене границе. Али, и за оне који су испод те границе важи ново правило: они ће имати партнерски однос са послодавцем у процесу признавања квалификација. Тако ће већ моћи да дођу у Њемачку и да почну да раде још док су њихови докази о квалификацијама у процесу провјере.
Према нацрту закона, биће уведена и такозвана „карта шанси" која се заснива на систему бодовања. Људи могу једну годину да дођу у Њемачку да траже посао. Претпоставка је инострана стручна или факултетска диплома.
Критеријуми за добијање те карте биће познавање њемачког и/или енглеског језика, старосна доб, радно искуство, веза с Њемачком и потенцијал партнерке и партнера који се досељава с носиоцем карте. Осим тога, људи који су у посједу ове карте, моћи ће да раде 20 сати недјељно ван струке док траже посао у струци. И пробни рад је дозвољен.
„Учинићемо Њемачку атрактивнијом за паметне главе из света. Широм свијета ћемо активно рекламирати Њемачку као усељеничку земљу", закључила је Фезер на конференцији за штампу у Берлину.
Критика и жеље
Опозиција је критиковала нацрт закона. „Досељавању у критичне бранше и експлоататорским односима мора се одлучно супротставити умјесто да се то повећава", каже експерткиња за тржиште рада Љевице Сузане Фершл.
Замјеник шефа посланичког клуба конзервативних демохришћана Херман Грехе критикује владин нацрт закона, јер „не доприноси нимало дјелотворно" томе да више добро квалификованих људи дође у Њемачку. Према њему нису важна нова правила, већ боља пракса.
„Ако хиљаде квалификованих људи који желе да дођу у Њемачку мјесецима чекају визу или признавање својих квалификација, потребно нам је коначно више запослених у нашим представништвима у иностранству, а не нова правила о бодовању", каже Грехе.
Герд Ландсберг из Савеза општина и градова рекао је за лист „Рајнише пост“: „Ако информатичар из Пакистана или Индије мора да чека мјесецима док не добије термин за визу у конзулату, он ће онда напосљетку изабрати другу земљу да се усели у њу."
Ландсберг зато захтијева брже, дигитализоване процедуре добијања визе, пошто све индустријске земље желе да привуку најбољу стручну радну снагу.
Предсједник Централног савеза немачких занатлија (ЗДХ) Јерг Дитрих опомиње да ни најбољи закон не вриједи без примјене. Он сматра да процедура за досељавање стручне радне снаге мора бити радикално поједностављена смањењем бирократских препрека и убрзањем управног поступка.
Њемачка Агенција за запошљавање указује да земљи недостаје консеквентна дигитализација. Скоро пола званичних дописа институција надлежних за иностране послове још увијек стижу у облику писма или факса, каже Ванеса Ахуја, директорка за иностране послове Агенције.
Додаје да би било пожељно да све „стопроцентно иде дигитално". Управо то, према стручњацима из других држава, Њемачкој недостаје.
(ДW) Фото:Агенције
Коментари / 18
Оставите коментарМишо
31.03.2023 11:22Фали њима јефтина радна снага,
ОДГОВОРИТЕНострадамус
31.03.2023 13:02Код нас су много боље плацени рудари од бијеса изасли из рудника.
Да али
31.03.2023 14:03И миле ради на томе да их из рс побјегне што више, као тзв. оркестар за растјеривање гостију пред фајронт,као да су у неком дилу
Ре:
01.04.2023 13:41Тако је. Имају на бироу преко 5 милиона званично незапослених. Нека њима увале у шаке лопату и пелене за те паре које нуде балканцима.
СТАТИСТИЦАР
31.03.2023 12:07ДА ЈЕ БИЛО ПАМЕТИ У БОСНИ И ХЕРЦЕХОВИНИ,ДА СЕ СРБИ ХРВАТИ И БОСЊАЦИ НИСУ СВАДЈАЛИ И СТВАРАЛИ МРЗЊУ ИЗМЕДЈУ СЕБЕ,У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ СА ПРИРОДНИМ БОГАТСТВОМ КОЈЕ ИМАМО,И ЉУДИМА КОЈИ СУ ВРИЈЕДНИ И ОБРАXОВАНИ,МОГЛИ СМО БИТИ БОГАТИЈИ ОД ЊЕМАЦКЕ,РАДИТИ ОВДЈЕ И ИДГАЈАТИ ДЈЕЦУ НА СВОЈОЈ ДЕДОВИНИ.ЗАВАДИЛИ НАС РАXНИ ПРОФИТЕРИ И ИДИОТИ,ОНИ СЕ НА ТОМЕ ОБОГАТИЛИ,САД ИДУ НА ЗАПАД И ЈЕДНИ И ДРУГИ И ТРЕЦИ,ТАМО НЕМОГУ НИРАТИ НА ЦИЈОЈ ЦЕ ТЕРИТОРИЈИ РАДИТИ,С КИМ ЦЕ ДИЈЕЛИТИ УЛИЦУ И ПАРК,,А ОВДЈЕ ЦЕ ДОЛАЗИТИ НЕКИ ЉУДИ ИЗ ИНДИЈЕ,ПАКИСТАНА ,СИРИЈЕ,РАДИТИ КОД НАСИХ ТАЈКУНА И ПОЛИТИЦАРА ЗА ЈЕФТИНЕ ПАРЕ,А ЗАПАДЊАЦИ ЦЕ ИЗВЛАЦИТИ ПРИРИДНА БОГСТСТВА И ДОВОЗИТИ СВОЈ ОТПСД У БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ.МОЗДА НИЈЕ СВЕ ЈОС ИЗГУБЉЕНО,ТРГНИТЕ СЕ ЉУДИ ЗБОГ СВОЈИХ ПОКОЉЕЊА,МОЗДА ВАС НЕКАД БУДУ ПРОКЛИЊАЛИ СТО СТЕ ИМ УПРОПАСТИЛИ ЗАВИЦАЈНА МЈЕСРА ЊИХОВИХ ДЈЕДОВА.
ОДГОВОРИТЕДа
31.03.2023 19:14И квалификовану рафну снагу јефтино и ресурсе муфте за стањцани...
НАРОД
31.03.2023 13:06Борите се за своје на својој земљи!!!! Оставите нешто дјеци и унуцима, покољењима која долазе!!!!! Могли смо бити Швајцарска, лете милиони на све стране и у погрешне руке. Дигните глас, недајте земљу, ради ситно сопственичких интереса. Добар домаћин нам треба, било би живота да има искрених патриота!!!!!
ОДГОВОРИТЕИСТИНА
31.03.2023 13:14То је интерес великих сила, да нас раселе ради себе и своје потребе, све то раде ради свог опстанка, а шта ми радимо да би на својој земљи опстали????? Увозимо све и свашта зато им требамо да изграде фабрике и јефтину радну снагу и ово мало чистог неба да нам узму а ми им то све сервирамо. Проклет смо и јадан народ!!!!
ОДГОВОРИТЕИстина
31.03.2023 15:27Све се слажем али да смо били паметни гледали би свога комшија а не неке сусједне земље у којима,руку на срце,и немамо добродошлицу у народу. А већ нас проклињу они који су растјерани деведесетих и сад имају материјално свашта али им душу уби носталгија. Видјећете за коју годину,ено у Хрватској се то већ дешава,доћи ће Азијати,Бангладеш,Непал,Филипини и то ће е нам бити будући зетови и снахе..Што смо тражили,то и добивамо!!!
Распада се ЕУ
31.03.2023 13:26и то изнутра почевши од њемацке и француске псниваца. Добра то ствар , свака мрка и криминалци могу да иду тамо...само изволите......
ОДГОВОРИТЕБоби
01.04.2023 11:32Хахаха,,а сви трче у Европу,,нико у пропалу Русију.
Ре: Боби
01.04.2023 13:55Тако је то кад ти исперу тих неколико вијуга. Ако је Русија пропала, откуд толики нереди по Европи? Кад си глуп, онда нећеш схватити док те директно не одалами по шупљој глави.
Мирослав
31.03.2023 14:33Други пуно боље плацају. Али добро, свабе могу бити одскоцна даска.
ОДГОВОРИТЕКо је нама крив
31.03.2023 15:31Наси политицари гледају себе , треба унаприједити економију и стандард људи, па неце нико ици ни у Њемацку ни било гдје
Мирослав
31.03.2023 23:44Ко је нама крив Криви смо и ми, али криви су и кумове насих ратова.А онда рат заврси а кумови покуповаки све сто ваља, банке, телекоме, осигуравајуце куце, дрво, руднике, а нама остали занатство, кафанцурине, пијаце. Кумови вуку лову.Казу да су дали неке миљарде Дејтонки, мозда су дали, али за сервисирање својих потреба, ни једне фабрике нема а да су је од тих миљарди направили. А осим тока, цини ми се да је то био план кумова, прво рат, па пљацка свега сто доноси профит.А онда кумовима остадосе радници, конобари, доктори, инзињери, па це их сада одвести да раде код њих. Све су добро испланирали.
Све истина
31.03.2023 19:12Сто сте коментарисали. Све.
ОДГОВОРИТЕУх ух ух
31.03.2023 21:37Мука ми је висе од разних политицких проклетих игара.
ОДГОВОРИТЕМаре
02.04.2023 14:55Мени, не треба ици у немацку, јер они сами долазе код мене у словенију и доносе ми поклоне,јер сам им симпатицан, не знам немацки али имам пријатеље словенце који ми преводе.
ОДГОВОРИТЕ