Скупили три милијарде КМ од акциза, а аутопутеве граде на кредит

– Босна и Херцеговина је од посебне путарине за градњу аутопутева и реконструкцију осталих путева, која се наплаћује по литри горива од 2009. године до данас прикупила чак 3,039 милијарди марака, али је до сада успјела да заврши само 216,5 километара неповезаних аутопутева и то помоћу кредита које ће њени грађани отплаћивати деценијама.

Босна и Херцеговина 21.03.2023 | 12:58

Од овог новца Републици Српској је након расподјеле припало 1,103 милијарди марака, које би, да се њима добро располагало, биле сасвим довољне за изградњу 106 километара аутопута за чију је изградњу током 20 година утрошено 1,1 милијарду марака.

Умјесто тога, Српска се за скоро сваки километар аутопута кредитно задужила, а за оне који су у најави, по свему судећи, тек нам предстоје нова оптерећења.

Према подацима из Управе за индиректно опорезивање, ово је једна од три ставке посебно намијењена за изградњу аутопутева и путева која сваког возача кошта 0,25 КМ по литри горива.

У оптерећењу поменуте литре горива постоји још и ставка из којих се финансира изградња и одржавање (осталих) путева од 0,15 фенинга по којој се од почетка наплате скупило 3,434 милијарде марака, као и акциза од 0,30 КМ до 0,45 КМ по литри и која је од 2006. године донијела чак 7,896 милијарди марака.

Ова, најблаже речено огромна средства, расподјељују се тако што Српској припада 39 одсто, Брчко дистрикту два одсто, а ФБХ 59 одсто.

У Републици Српској тренутно је, дакле, у употреби једва 106 километара аутопута и то дионица Бањалука-Градишка и аутопут “9. јануар“ Бањалука-Добој, који су уз изградњу петље “Маховљани” плаћени 1,1 милијарду марака.

У УИО за портал ЦАПИТАЛ су објаснили да се по литри горива које се прода на тржишту у БиХ тренутно плаћа акциза од 0,30 до 0,45 КМ по литри, те двије путарине, од 0,15 КМ за одржавање путева и за изградњу аутопутева и реконструкцију других путева у висини од 0,25 КМ по свакој литри деривата.

“Ако узмемо само путарину за изградњу аутопутева, од 2009. године до фебруара 2023. године укупно је прикупљено 3,039 милијарди КМ. Тренутно се на рачуну резерви налази 211 милиона. Кад то одбијемо, остане износ од 2,828 милијарди КМ, што је УИО распоредила корисницима. Републици Српској је од тог износа припало 39 одсто што значи да је са посебног рачуна УИО за путарину у претходном периоду Република Српска добила једну милијарду и 103 милиона КМ”, рекли су нам у УИО БиХ.

Пуно пара, слаба реализација

Према информацијама из Аутопутева РС, од 2009. године до краја 2022. године на име путарине остварен је приход у укупном износу од 967.181.308 КМ, што показује да постоји разлика од близу 136 милиона марака мање него што показују подаци УИО.

“У 2009. години, по овом основу, на рачун “Аутопутева Републике Српске” је уплаћено је 35 милиона КМ, 2010. године 30,7 милиона КМ, 2011. године 54,2 милиона КМ, 2012. године 38,4 милиона КМ, а 2013. године 48,2 милиона КМ. У 2014. години остварен је приход од 41,1 милион КМ, 2015. године 53,6 милиона КМ, 2016. године 50,3 милиона КМ. За 2017. годину остварен је 64,1 милион КМ, у 2018. години 109,7 милиона КМ, 2019. године 114,1 милиона КМ, 2020. године 102,4 милиона КМ, 2021. године 114,8 милиона КМ и 2022. године 110,1 милион КМ”, рекли су нам у “Аутопутевима РС”.

Ситуација је готово иста и у ФБиХ, која се такође упорно задужује за изградњу аутопутева, иако јој од расподјеле припада далеко већа сума новца него Српској, што баца сумњу да скупљена средства не иду тамо гдје су намијењена.

До сада је у ФБиХ потпуности изграђено и налази се у употреби око 114,5 километара аутопута у ФБиХ, и то дионице Свилај – Оџак, Зеница сјевер – Тарчин и Међугорје – Бијача.

Савјет министара БиХ одобрио је прошле године ново задужење за дионицу коридора “Вц” вриједно 300 милиона евра, односно готово 600 милиона марака за изградњу дионице аутопута од Овчара до Мостара.

За коридор “Вц” вриједан скоро 140 милиона марака, Српска се задужила кредитом код Европске банке за обнову и развој, уз грант средства Европске уније.

У Републици Српској гради се друга дионица познатија као “Добојска обилазница” од петље “Костајница” до Путниковог брда и ентитетске линије с ФБиХ чија је дужина 5,6 километара и вриједна је скоро 300 милиона марака и финансира се опет из кредита.

Ту су најаве или изградње других праваца. На коридору “Вц” од Товире до Вукосавља, још 36 километара, те аутопут према Србији, затим од Вукосавља до Брчког и до Бијељине, те дионица Рача-Бијељина чија је вриједност 258 милиона марака.

Тренутно је отворено градилиште на путу Бањалука-Приједор, који на основу концесионог уговора гради кинески партнер.

Трагично неповезани

Економски аналитичар Игор Гавран објашњава да податак о прикупљеним средствима најуспјешније демантује оправдања власти за одбијање приједлога привремене суспензије наплате акциза као антиинфлаторне мјере.

“Очигледно је да енормна средства прикупљања по овом основу нису стављена у функцију изградње аутопутева у очекиваном обиму и овај модел финансирања се није показао ефикасним. Једини сигуран ефекат је драстично виша цијена горива од иначе могуће а тиме и виши трошкови пословања готово цјелокупне привреде и посљедично виши трошкови живота грађана. Такође је оправдана сумња да барем дио ових средстава није утрошен намјенски јер темпо изградње аутопутева је неприхватљиво спор”, каже Гавран за ЦАПИТАЛ.

Наша трагедија је и у томе што су сви изграђени аутопутеви неповезани, каже Гавран.

“Та неповезаност дионица је посебно трагична јер и оне до сада изграђене дионице чини скоро па бесмисленим. Сарајево-Зеница и Добој-Градишка су практично једине дионице које имају неку сврху и повезују неке градове. Али и оне тек парцијално, јер још увијек нису међусобно увезане. А и електронска наплата путарине између ентитета је тек недавно договорена”, каже Гавран.

Уз ова три намета на гориво, треба напоменути да сваки власник возила приликом годишње регистрације плаћа одређени намет за одржавање и изградњу путева као и велика средства која се прикупљају од наплате путарина, а која представљају приход предузећа.

(Цапитал.ба) Фото: Цапитал.ба