Како стоје ствари с истрагом о Додиковој вили у Београду?

Тужилаштво Босне и Херцеговине годинама тврди да истрага против Милорада Додика, актуелног предсједника Републике Српске, у вези са куповином виле у елитном београдском насељу Дедиње не може бити окончана зато што Србија није доставила тражену документацију о овом случају.

То је у октобру прошле године изјавио главни тужилац БиХ Миланко Кајганић, наводећи да “Србија одбија доставити документацију у предмету против Милорада Додика у вези са куповину виле на Дедињу”, пише Журнал у својој истрази.

“Тужилаштво БиХ у конкретном предмету није још увијек добило одговор по замолници за међународну правну помоћ. Нисмо добили одговор из ког разлога (нису послали документацију). Посљедњу замолницу и ургенцију смо послали прије мјесец“, рекао је тада Кајганић.

Сличан одговор Журнал је из Тужилаштва БиХ добио 22. децембра прошле године.

„У предмету који се односи на кредит у Павловић банци, упућен је захтјев за међународну правну помоћ институцијама Републике Србије. Још нисмо запримили одговор на захтјев“, речено је тада из Тужилаштва БиХ.

Међутим, према документацији Тужилаштва БиХ, која је у посједу Журнала, јасно је да је Србија још прије осам година Босни и Херцеговини доставила документацију која се тиче предмета „Павловић банка“, у којем је кључно на који начин је Додик купио вилу у Београду.

У документу Тужилаштва БиХ бр. 20 0 КТПО 001130315, датираног 12. фебруара 2016. године, под називом „Приједлог за одредивање притвора Г.Љ, Б.Б. П.С.“, у тачки 10. наведени су акти које су државни органи Србије прослиједили институцијама БиХ у вези са овим предметом.

У тачку 10. овог документа се наводи да је Агенција за истраге и заштиту БИХ (СИПА) још 21. децембра 2015. године доставила Тужилаштву БиХ Допуну извјештаја о подузетим мјерама и радњама, у којем су наведени и документи које су у вези са предметом „Павловић банка“, односно Додиковом куповином виле на Дедињу, достављени из Србије.

У Допуни извјештаја достављеној од стране Државне агенције за истраге и заштиту БиХ, број: И-16-05/2-04-3-805-24/15 од 21.12.2015. године, таксативно су наведени ти документи.

Ради се о Акту Управе за спречавања и прање новца Министарства финансија Републике Србије број: АН-003796-0002/2015 од 01.12.2015.године, са прилозима, медју којима је и уговор о куповини виле на Дедињу између београдске Комерцијалне банке и Милорада Додика, датиран на 16. мај 2007. године.

У документацији које је прослиједило Министарство финансија Србије, наведена су и подаци о власнику девизне штедне књижице, коју је Додик имао у Комерцијалној банци у Београду, уплати новца на његов девизни рачун, као и о трансакцији новца за вилу која је обављена путем те банке.

Непознато је коју још документацију Тужилаштво БиХ тражи од Србије, с обзиром на то да акти које је прослиједило Министарство финансија Србије, односно његова Управа за спречавање и прање новца, јасно потврђују све оно што је одраније познато о начину на који је у Београду купио вилу.

Журнал је од Тужилаштва БиХ затражио одговор на питање - које документе, осим достављених, Тужилаштво БиХ још тражи од органа Србије у овом случају, како би се тај предмет привео крају и доњела тужилачка одлука?

„Република Србија до данас није доставила ниједан доказ у овом предмету путем међународне правне помоћи. Докази на које се позивате, а који су кориштени приликом предлагања притвора, достављени су путем финансијско-обавјештајне јединице и не могу бити кориштени као доказ у кривичном поступку“, одговорили су Журналу из Тужилаштва БиХ.

Нејасно је, међутим, како се наведени акти достављени из Србије могу приложити у допуни кривичне пријаве СИПА-е против осумњичених у случају „Павловић банка“ као доказ, потом користити за предлагање притвора против њих, а не могу за доношење тужилачке наредбе када је у питању Милорад Додик?

„Тужилаштво БиХ је од надлежног правосудног тијела Републике Србије затражило те, као и друге доказе, а који се тичу стицања права власништва над некретнином у Београду, отплате кредита одобреног на име Додик Милорада, као и друге доказе потребне за провођење истраге. Тужилаштво не може конкретно навести о којим се ради доказима“, навели су из Тужилаштва БиХ.

Тужилаштво БиХ је средином децембра донијело наредбу о покретању истраге у случају „Додикова вила“, након што је претходно изјаву у тужиоцима дао (сада покојни) Слободан Павловић, власник бијељинске “Павловић банке”. Преко те банке Додик је у мају 2007. године пребацио 750 хиљада евра на рачун Комерцијалне банке у Београду, која је и била власник виле на Дедињу.

То потврђује и документ који објављујемо, а који је Тужилаштву БиХ доставила Управа за спречавање и прање новца Министарства Србије. Додик, који је у вријеме подизања спорног кредита био премијер РС, тврдио је да се код “Павловић банке” задужио како би платио вилу, да би се накнадно испоставило да је кредит узео тек годину касније, 27. јуна 2008. године, када је кредит и одобрен.

"Истинита је чијеница да сам 2007. године закључио уговор о кредиту са Павловић банком у износу милион и 468 хиљада КМ, који је конвертован у 750.000 еура. Средства кредита сам употријебио за куповину непокретности у Београду. Слиједеће 2008 године мијењани су услови кредита тако да је рок отплате продужен, али исто тако повећана и камата. Зато је 2008. године закључен нови уговор са Павловићом банком, касније анексом уговора рок отплате помјерен на 20 година. Кредит отплаћујем", изјавио је Додик прије годину дана након давања изјаве у Тужилаштву БиХ.

Годинама је овај предмет скупљао прашину у ладицама државног тужилаштва, јер је Додик, заједно са лидером ХДЗ БиХ Драганом Човићем, Тужилаштво БиХ држао под пуном контролом, посебно од 2016. године када је на чело државног Тужилаштва дошла Гордана Тадић, а предсједник Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) био Милан Тегелтија, сада Додиков савјетник. Главни тужилац данас је Миланко Кајганић, који је у више наврата најавио обрачун са високом корупцијом и оптужнице против „крупних риба“. На тој изјави се, за сада, све и завршило.

(Журнал)