Да ли сам могао другачије? 

Запитам се само на тренутак, али врло брзо схватим да сам ја најбогатији човјек на цијелом свијету, јер лак сан, мирну савјест, чист образ и поглед очи у очи са сваким нема цијену,  то богатство не можете купити, од непроцјењиве је вриједности. 

Пише: Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине

Када је љета  2020. године на дан Преображења Господњег донијета одлука о мојој кандидатури испред Српске демократске странке за градоначелника, мислим да нико није знао, па ни ја сам, да ће назив празника ПРЕОБРАЖЕЊЕ бити симбол и основни мотив даљег дјеловања и свих дешавања која су услиједила. 

За ове двије године сазрио сам и ојачао као човјек у духовном смислу те ријечи. 

Готово свакога дана преда мном се нижу различити животни и професионални избори, компликоване раскрснице и бројни путокази. Очигледно је да пут који сам изабрао дужи и трновитији, са много препрека, блата, непроходан, опасан, небезбједан, пут којим се ријетко ко одлучује да иде.

Могао сам изабрати други правац, ићи пречицом, добро утабаном и познатом стазом гдје нема шибља, гдје успут убирате плодове, слатке воћкице, гдје нема непознаница, и да ме баш брига за све. 

Шта мислите колико је ''глава''/мандат вашег градоначелника вриједила само ноћ након изборног дана? 

Шта мислите јесам ли морао подићи све оне кривичне пријаве, јесам ли морао објелоданити и документовати све малверзације и крађе у Водоводу и канализацији, Топлани, Центру за културу, Центру за социјални рад, Еко-Депу, Бањи Дворови, јесам ли морао подићи кривичну пријаву за неовлаштено коришћење градског земљишта  у сврху приватног паркинга који се наплаћује, јесам ли морао подићи кривичну пријаву за рушење Ванековог млина? 

- Јесам ли се могао нагодити, јесам ли се могао правити слијеп и глув и ту своју обневидјелост и глувоћу скупо наплатити? 

- Јесам ли могао да им се придружим, да лијепо сарађујемо и наставим тамо гдје је претходник стао? 

- Јесам ли могао бити дио сумњивих тендера, јесам ли могао изговарати чувену реченицу ''моја је трећина''!? 

- Јесам ли могао направити симбиозу? 

- Јесам ли могао постати дио ''система''? 

- Јесам ли могао уцјењивати људе, удружења, извођаче радова? 

- Јесам ли могао бити као и већина? 

- Јесам ли могао прихватити мандат за народног посланика, па да лијепо примам двије плате (докторску и посланичку), осигурам своју ''фотељу'', окренем се и одем без пардона? 

Да сам хтио сачувати своју ''фотељу'' могао сам другачије, могао сам се клонити оног путоказа на којем пише ПРАВДА, али нисам, изабрао сам управо тај правац знајући одлично шта ме чека, и не кајем се и нисам се покајао ниједног тренутка! 

Чак и сада један мој телефонски позив, једна моја порука, један мој индиректни поздрав, један мој намиг,  може ме вратити на стазе оне пречице гдје расту ''рајски плодови'', избор је на мени! 

Ових дана ми често говоре, купују људе, нуде 100, 200, 300КМ, некоме асфалт, некоме средства за сјетву, некоме посао, некоме тендер, некоме функцију, вагају колико ће коме дати за ''моју главу''. Пробуди се онај немир у човјеку и помислите јесам ли ја толико луд да се за милионе не продајем док се други продају за 100 КМ не би ли купили своју пропаст? 

Стане човјек и запита се, вриједи ли ова жртва? 

Запитам се само на тренутак, али врло брзо схватим да сам ја најбогатији човјек на цијелом свијету, јер лак сан, мирну савјест, чист образ и поглед очи у очи са сваким нема цијену,  то богатство не можете купити, од непроцјењиве је вриједности. 

Слобода од окова уз чињеницу да вас нико не може уцијенити и купити је попут слободе птице која лети до небеских висина!

(БН)