Трговински дефицит у БиХ прошле године 3,3 милијарде КМ

Извоз пољопривредних и прехрамбених производа у прошлој години износио је око 1,1 милијарду КМ (шест одсто укупног извоза), што је више за 15,1 одсто у односу на претходну годину, док је увоз износио више од 4,4 милијарде КМ (15,2 одсто укупног увоза), што је више за 28,7 одсто него у 2021. години.

Босна и Херцеговина 12.03.2023 | 11:27

Вриједносно, највећи удио у извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора БиХ лани чине јестива биљна уља – 14 одсто, слиједе млијеко, разни млијечни производи, јаја, те воће и орашасти плодови 11 одсто.

Слиједе прерађевине од меса и риба – дест одсто, производи на бази житарица и брашна, кекси и вафли, те други пекарски производи – 9,6 одсто, те безалкохолна и алкохолна пића 7,9 одсто.

Увозом вриједносно највише учествују безалкохолна, алкохолна пића и вода 10,5 одсто, месо 9,7 одсто, разни прехрамбени производи и додаци прехрани 8,8 одсто, житарице 7,8 одсто, те производи на бази житарица и брашна, кекси и вафли 6,9 одсто, наведено је у анализи Спољнотрговинске коморе.

Пољопривредни и прехрамбени производи БиХ највише су се извозили у ЕУ – 46 одсто, затим у земље Цефте 42 одсто, у Турску три одсто, земље Ефте два одсто, док се у све остале земље извозило седам одсто ових производа.

БиХ је највише извозила у Србију – око 201,7 милиона КМ, у Хрватску око 191,5 милиона КМ, Црну Гору око 113,6 милиона КМ, Сјеверну Македонију 98,6 милиона КМ, те Аустрију око 77 милиона КМ.

Највише је увожено из Србије око 1,1 милијарду КМ, Хрватске око 994,6 милиона КМ, Словеније око 333,5 милиона КМ, те Мађарске и Италије око 288,7 милиона КМ, односно 246,2 милиона КМ.

“Анализирајући укупан извоз пољопривредно-прехрамбених производа, највећи раст извоза у 2022. у односу на 2021. годину, биљежи се код категорије производа шећери и производи од шећера, конкретно код производа бијели шећер”, истичу из Коморе.

Бијелог шећера количински је прошле године извезено 15,5 пута више него 2021. године, (лани 26.908 тона, а претходне 1,737 тона), а вриједносно 26,4 пута (2022. године 39,6 милиона КМ, а 2021. 1,5 милиона КМ).

“Лани је забиљежен значајан раст увоза сировог шећера од шећерне трске за рафинисање – 133.616 тона у вриједности од 158,6 милиона КМ, те се биљежи раст од 359 одсто у односу на годину раније када је увоз износио 49.988 тона у вриједности од 34,6 милиона КМ.

Можемо рећи да је рафинерија шећера у БиХ својим капацитетима обезбиједила значајне произвођачке и извозне резултате“, истичу из Коморе.

Значајан раст извоза како вриједносно тако и количински биљежи рафинисано јестиво сунцокретово уље и то 80,5 одсто, гдје је извезено 31.978 тона у вриједности од 116,1 милиона КМ, за разлику од 2021. када је извезено 27.703 тоне у вриједности од 64,3 милиона КМ.

“Раст извоза вриједносно и количински биљежи се код меса и јестивих клаоничких производа, првенствено меса перади 178 одсто, али ако анализирамо дубље ову категорију производа биљежи се пад и количински и цјеновно код сљедећих производа – говеђе месо, свјеже или расхлађено 65,35 одсто, говеђе месо смрзнуто 98,13 одсто, кобасице и слични производи 5,34 одсто, конзервирани производи 12,98 одсто, те јаја за прераду 19 одсто”, наводи се у анализи.

Из Коморе истичу да су јаја један од ријетких група производа гдје се у прошлој години биљежи покривеност увоза извозом скоро 100 одсто, те додају да је раст извоза забиљежен код алкохолних и безалкохолних пића, првенствено пиво 46,4 одсто, хране за животиње, и то првенствено уљане погаче за исхрану стоке 22,6 одсто.

(Цапитал) Фото: Илустрација/Инсторе