БиХ на самом врху по незапослености на Балкану

БиХ је у посљедњих 15 година на самом врху листе по стопи незапослености на Баклану са скоро 31 одсто незапослених, према подацима Свјетске банке. Истовремено, послодавци кукају да ће, због великог одлива радне снаге у иностранство, морати да увозе раднике. За то вријеме, власт се хвали највишом запосленошћу од када Српска постоји.

Босна и Херцеговина 11.03.2023 | 21:58

У Босни и Херцеговини је незапослена скоро свака трећа пунољетна особа што, кажу економисти, показује озбиљне деформације у економском и привредном систему. То не смета властима Српске да се похвале.

Тако је предсједник Српске Милорад Додик 28. децембра прошле године рекао да Српска никад није имала више запослених.

“Број запослених у Републици Српској никада није био већи. Он је данас 290.000”, рекао је Додик.

Само два мјесеца касније, 28. фебруара 2023. Додик је рекао да Српска има око 270.000 запослених.

Питање је гдје је за два мјесеца нестало око 20.000 запослених из података које је изнио Додик?

Питање је, такође, значе ли те бројке којима се предсједник Српске хвали онима који су без посла годинама, онима који су жељни дјеце коју су испратили у далеки свијет јер овдје нису могли да нађу запослење или онима који баш у овом тренутку размишљају у одласку? Умирују ли их ове бројке, пуне ли им празне новчанке и фрижидере?

Судећи до одговорима анкетираних грађана, сигурно не.

Грађани кажу да посао траже по годину или више, али да је веома тешко, чак и онима који су чланови неке странке. Док траже стално запослење, прихватали су, кажу повремене и привремене послове.

С друге стране, послодавци кажу да им, због одласка скоро 400.000 људи из БиХ у Европску унију у задњих десетак година, недостаје радне снаге.

“То су разлози пада понуде радне снаге и извјесно је да ћемо ми и у наредним годинама морати да намирујемо недостајући дио радне снаге из земаља Азије и Африке”, каже Саша Аћић из Уније послодаваца Републике Српске.

Млади данас нису спремни да раде за плату од које неће моћи чак ни пристојно да живе, у друштву које не нуди никакву сигурност, кажу грађани.

Колико је стање поразно сједочи један Добојлија који каже да је његова пензија коју је зарадио радећи у банци, виша од плате данашњих радника у банци.

Дио проблема незапослености, сматрају стручњаци, лежи и у неусклађености жеља младих са потребама привреде, у којој више нема фабрика које запошљавају неколико хиљада радника. Мала предузећа немају потребу за високообразованим кадром, каже економиста Миленко Станић.

“Због тога је потребно правити велике пословне системе, институте и организације које ће ангажовати такву радну снагу. Све је то обавеза друштва, заједнице, Влада у БиХ”, појашњава Станић.

Доминик Рашкај, портпарол портала за запошљавање наглашава да у БиХ има превише
правника, економиста и сличних занимања.

“Тржиште је презасићено високообразованим кадром. Грађани своју дјецу не уписују на занимања која су тражена и дефицитарна. Кантони ФБиХ и власти у Републици Српској не раде довољно на томе да коминицирају са послодавцима и образовним установама како би усмјерили дјецу да уписују занимања која су у овом периоду најтраженија и најплаћенија”, сматра Рашкај.

Најбоље рјешење јесте да се обезбиједи пуна запосленост домаћег становништва кроз сарадњу послодаваца и Влада, односно образовних институција, за шта тренутно не постоји интерес, каже Станић.

“Проблем је прије свега у пословној заједници која не тражи рјешења у смислу подршке и преквалификације радника. Наравно, друштвена заједница и Влада морају у таквим условима да преузму дио трошкова образовања и да се понуда радне снаге прилагоди пословима, односно потребама привреде”, истиче Станић.

Одлазак на запад најквалитетније радне снаге више није одлив него прогон радника, слажу се многи. Вјероватно ће тај одлив почети да се смањује, али само зато јер ускоро одавде више неће имати ко да оде.

Ваљда ће се онај који оде посљедњи, као у оној чувеној реченици генерација стасалих 90-их година прошлог вијека, бар сјетити да за собом искључи свјетло.

(БН)