Гдје је "испарио" новац са рачуна за посебне намјене?!

„Влада РС и установе узеле 95 милиона са ескроу рачуна. Влада Републике Српске узела 60 милиона марака са ескроу рачуна да закрпи буџет. Влада одгодила враћање милиона на ескроу рачун. Влада Српске нема новца да врати 17 милиона на ескроу рачун.“ - ово су наслови који су годинама пратили финансијско стање Републике Српске када је у питању ескроу рачун. 

Република Српска је од продаје државног капитала и сукцесије имовине располагала са 1 милијарду и 481 милион марака на рачунима посебне намјене.

Тај новац се годинама трошио у разне сврхе, па је, према посљедњем Консолидованом извјештају о извршењу буџета за 2021. годину, на рачуну остало свега 3 милиона и 400 хиљада марака.

„Три милиона у 1,4 милијарде тежи нули. Гдје је тај новац отишао? Знамо нешто, али већину не знамо. Новац је трошен на концерте, на примјер, и на ствари од којих данас нема ефеката. Идеја јесте да се та средства утроше у продуктивне сврхе које ће даље да одбацују нову вриједност и да буду замајац привредног развоја“ , каже доктор економских наука, Јелена Тривић.

Посљедња информација Владе Српске у којој се помиње ескроу рачун је из децембра прошле године када је поново помјерен рок за враћање 3,4 милиона марака који су узети 2011. године за изградњу бијељинске болнице, и то до 31. јануара 2024.

Занимљиво је да је по одлукама Владе узето 17 милиона марака за изградњу бијељинске болнице, како пише у документу Консолидованог финансијског извјештаја о извршењу буџета за 2021. годину, а рок за њихово враћање је био јануар ове године.

Влада Српске је узела 60 милиона марака у 2019. за измирење доспјелих буџетских обавеза, а рок за враћање је такође био јануар ове године. Ипак, тачно стање на ескроу рачуну  је непознато, с обзиром на нетранспарентност у трошењу буџетског новца.

„Данас се скоро нико и не бави шта се дешава са ескроу рачуном, колико има средстава, како се троши, у које намјене. Поготово што немамо транспарентност у раду, ја имам осјећај да ту има сада свега пар стотина хиљада марака“, поручује Бранислав Бореновић, предсједник ПДП - а. 

Робне Резерве Републике Српске вјероватно никад неће ни вратити свој дуг од 14 милиона марака, с обзиром на то да су се уписали на листу пропалих предузећа.

„Новац који се слијева ту од приватизације државног капитала, може се користити само за ревитализацију привреде и подизање привредне активности. Влада је промијенила закон и онда тај намјенски рачун користи ненамјенски како она жели“, каже Синиша Вукелић, новинар и уредник портала Бука.

Жељка Цвијановић, која је прошла кроз два премијерска мандата у Српској, један предсједнички и потпредсједник је СНСД -  а, странке на власти од 2006. године, тврди да не зна детаље у вези са стањем на ескроу рачуну.

„Ма не знам колико има на рачуну. Не могу се сјетити сада. Знате ли ви кад сам ја изашла из Владе, прије четири и по године, не сјећам се заиста. Знам да је новац узиман и враћан“, каже Жељка Цвијановић.

 Рачуни посебних намјена у Републици Српској напунили су се продајом државног капитала у у Телекому Српске у износу од 1 милијарду и 263 милиона марака.

Приватизација капитала у предузећима из нафтне индустрије РС донијела је 215 милиона марака, а од Индустрије алата у Требињу милион и по марака. Пољопривредни завод Бијељина 105 хиљада марака, а Рудник кречњака и фабрика креча из Добоја 60 хиљада.

(БН)