Додиков Закон за увођење тишине

Једини разлог доношења Закона је покушај да се и то мало медија и појединаца који нису под потпуном контролом власти угаси, коригује свој рад и прилагоди га овој врсти политичке стварности, потпуној доминацији једне партије и једног човјека.

Влада Републике Српске усвојила је јуче Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона Републике Српске, којим се уводе нова кривична дјела против части и угледа, односно кривично дјело увреде и клевете. Ентитетски министар правде Милош Букејловић најавио је да ће се новчане казне за наведена кривична дјела кретати у распону од 5.000 па до чак 50.000 КМ.

Очекивано, Милорад Додик жели да тренутни период своје апсолутне власти коју има у Републици Српској прође без било какве критике, требају му само аплаузи.

Једини разлог доношења овако ригорозног Закона је покушај да се и то мало медија и појединаца који нису под потпуном контролом власти угаси, коригује свој рад и прилагоди га овој врсти политичке стварности, потпуној доминацији једне партије и једног човјека.

Овдашња јавност по добром старом обичају ћути и "гледа своја посла", не схватајући да је и сама на удару овако предложеног прописа и да ће сваки коментар који се не свиди властима, са оваквим правосуђем, моћи бити третиран као клевета.

Ово значи да ће и ово мало гласова храбрих друштвено економских аналитичара утихнути, јер зашто би неко размишљао шта може да му се деси ако протумачи неки катастрофалан политички или економски потез власти, да ли ће га оптужити за клевету, што са оваквим подобним судијама аутоматски значи пресуду.

Ово је удар на укупне друштвене слободе цијеле заједнице, а посебно на ону најважнију, слободу говора.

Истовремено ово друштво се прави као да се ово не дешава.

Универзитетска заједница ћути, реално, шта очекивати од професора који су се утркивали ко ће прије да стави свој потпис на писмо подршке Вођи.

Опозиција се јалово и упорно бави сама собом, није вриједна коментара.

Експозитура ЕУ у БиХ срамоти тековине над којим је ова заједница држава настала, сам Амбасадор Сатлер јуче се насмијан сликао са Додиком, поручујући нам пола сата прије објаве срамного нацрта овог Закона, да је Влада РС за европски пут, не марећи што овакав закон нема никакве везе са Европом.

У сваком нормалном друштву и овакав нацрт би био сматран скандалозним и изазвао би озбиљну побуну, у нашем, сам Закон је могао проћи данас, не знам зашто се уопште ишло са нацртом, јер онај ко се усудио да овако ригорозан Закон предложи, спреман је вјерујте одмах да га примјењује.

Ште се мене лично и Буке тиче, радићемо свој посао као и до сада, без страха, јер ако би пристали да се одрекнемо својих ријечи одрекли би смо се и свог позива, ако би се "прилагођавали" било коме, престали би бити новинари. Већ су нас тужили, добијали смо их на Суду.

Право и искрено новинарство подразумијева непристајање на било чије услове, јер слобода под условима политике није слобода.

Слобода у односу на политику може да постоји само као безусловна категорија, зато и борба за слободу мора бити непрекидна.

Одбијам да радим под оваквим условима, јер су непоштени, одбијам да радим другачије, јер то не би имало везе ни са новинарством, ни са слободом. 

Одбијам да радим под оваквим условима, јер су непоштени, одбијам да радим другачије, јер то не би имало везе ни са новинарством, ни са слободом. 

Аутор: Александар Трифуновић, Бука