Прњавор: Фабрика затворена, радници на улици

– Више од 80 радника прњаворске фирме „Тхе Wеллy“ у којој су се скоро двије деценије са успјехом производиле заштитне чизме у понедјељак је остало без посла, а све машине, опрема, репроматеријал и финансијска средства у вриједности од скоро 12 милиона КМ на сумњив начин су завршила у власништву фантомске фирме „Веди Мани“.

Република Српска 03.03.2023 | 18:53

Према истраживању ЦАПИТАЛ-а и тврдњама наших саговорника, постоје озбиљне сумње да иза затварања ове фирме која је годинама уназад успјешно пословала и коју је у октобру 2020. године посјетила тадашња предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић стоји међународна криминална група коју чине држављани БиХ, Хрватске и Италије.

Адвокат фирме „Тхе Wеллy“ Милан Малешевић тврди да је ријеч о екипи међународних мешетара који су у Италији осуђени због изазивања лажног стечаја. Он одговорност за затварање ове фирме фактурише највишим правосудним институцијама РС и БиХ и каже да је захваљујући пресуди Врховног суда РС, а потом и одлуци Уставног суда БиХ који је одбио да заустави провођење те спорне пресуде, 86 радника фирме „Тхе Wеллy“ остало без посла.

Према истраживању ЦАПИТАЛ-а и анализи пресуда и доступног материјала, све је почело у љето 2012. године када су Италијани Антонио и Стефано Дради, што је касније утврђено у кривичном поступку у Италији, започели изазивање лажног стечаја у својој фирми „Сад Пластиц“ у Фиренци и извлачење имовине и капитала те фирме у Прњавор, гдје је још од 2004. године као фирма-кћерка „Сад Пластица“ пословала фирма „Сад Ест“.

Важно је напоменути да је један од кључних тренутака за цијелу причу наступио у јуну 2016. године када је фирма „Веди Мани“ покренула тужбу против фирме „Тхе Wеллy“, активирајући мјенице и тражећи накнаду по купопродајном уговору ове двије фирме из септембра 2012. године.

Исти радници, друга фирма

У мају 2012. године када је фирма „Сад Пластиц“ прекинула пословање у Италији, сви радници њихове фирме-кћерке „Сад Ест“ у Прњавору добили су отказе.

Послије мјесец дана, исти ти радници наставили су да раде на истим радним мјестима само за „Тхе Wеллy“, а оснивач „Тхе Wеллyа“ је опет италијанска фирма „ИТЦ“, чији власник је бивши директор „Сад Пластица“ Ђовани Амадори. Заједно с њим оснивач „Тхе Wеллyа“ је и бивши рачуновођа „Сад Пластица“ Луиђи Франческони.

Све ово у свом свједочењу у јануару 2015. године пред италијанским истражним органима потврдио је Ливио Боцолан који је радио у „Тхе Wеллyу“ као контролор квалитета.

„Производни погон фирме „Тхе Wеллy“ био је у истом објекту у којем је још од 2004. године са истим радницима и на истим машинама производњу вршила фирма „Сад Ест“. У љето 2012. године када је „Сад Пластиц“ прекинуо пословање у Италији, сви радници „Сад Ест“ у Прњавору су добили отказе, да би послије мјесец дана наставили да раде на истим радним мјестима само за фирму „Тхе Wеллy“, рекао је Боцолан.

Поред њега, Александра Турони која је била административни радник у италијанској фирми „ИТЦ“ као свједок је изјавила да је од маја до јуна 2012. године прокњижила више фактура које се односе на продају робе, опреме, машина, калупа, виљушкара и другог фирми „Тхе Wеллy“.

„Не знам да ли су машине које је „Сад Пластиц“ продала „Сад Есту“ оне које користи „Тхе Wеллy“, али знам да су радници „Тхе Wеллy“ с којима причам исти они који су били и у „Сад Есту“, рекла је Туронијева.

Фантомски уговор

Међутим, адвокат Милан Малешевић каже да Врховни суд РС није уопште узео у обзир поменута свједочења, већ је пресуду којом обавезује „Тхе Wеллy“ да фирми „Веди Мани“ исплати скоро 12 милиона КМ донио уважавајући фантомски уговор између те двије фирме сачињен 10. септембра 2012. године, те Анекс тог уговора сачињен на нерадни дан 2. јануара 2014. године.

„Према том „основном“ уговору из септембра 2012. године, „Веди Мани“ је фирми „Тхе Wеллy“ продала све оне машине, опрему, робу и све остало што је „Тхе Wеллy“ користио и што је било у њеном власништву још од јуна те године, што је потпуни нонсенс“, каже Малешевић.

Према његовим ријечима, нижестепени судови су узели у обзир свједочења из Италије и на несумњив начин указали на то да су свари и опрема које су предмет спорног уговора били у посједу и власништву фирме „Тхе Wеллy“ и прије склапања фиктивног правног посла.

„У току поступка је утврђено и доказано да се на фактурама налазе ствари и опрема које су представљале основни капитал „Сад Ест” д.о.о Прњавор и као такве се нису могле прометовати, а камоли да их прометује ташна-машна фирма као што је „Веди Мани“ којој је то био једини правни промет који је направила“, објашњава Малешевић.

Он каже да се фиктивним уговором који је у име „Тхе Wеллyа“ закључила бивша директорица Дања Пајић та фирма обавезала да купи своје ствари, односно ствари у власништву и посједу „Тхе Wеллyа“.

„Неспорно је „Тхе Wеллy“ власник тих ствари постао прије склапања фиктивног правног посла са фирмом „Веди Мани“, јер су те ствари чиниле дио оснивачког улога кроз процес правног сљедништва више привредних субјеката. То је детаљно објашњено у нижестепеним пресудама, али Врховни суд је на необјашњив начин потпуно занемарио те голе чињенице“, каже Малешвић.

Супружници из Медулина и Прњавора

У прилог његовим тврдњама иде и то да је оснивач фирме „Веди Мани“ Аземина Вугдалић са пребивалиштем у Медулину код Пуле, супруга Драгана Алексића из Прњавора који је заједно са браћом Дради био на оптуженичкој клупи у Италији. Алексић је половином 2011. године када су браћа Дради кренула у изазивање лажног стечаја фирме „Сад Пластиц“ у Италији постао власник фирме-кћерке „Сад Ест“ у Прњавору, тако што му је Антонио Дради „продао“ свој удио у тој фирми.

Додатну забуну уноси чињеница да је Аземина Вугдалић свој оснивачки удио, односно власништво над фирмом „Веди Мани“ крајем новембра 2012. године поклонила држављанину Хрватске Срђану Цвеку који је касније, конкретно 2. јануара 2014. године био потписник анекса уговора од септембра 2012. године између фирми „Веди Мани“ и „Тхе Wеллy“.

Милан Малешевић сматра да је и Окружног тужилаштва у Бањалуци којем је у вези свега овога подносио кривичне пријаве својим нечињењем омогућило да фирма „Веди Мани“ дође у посјед вишемилионске робе и опреме фирме „Тхе Wеллy“.

Он ипак истиче да је посебно шокантна одлука Врховног суда РС који је поништио праведне и правичне одлуке Основног и Окружног суда у Бањалуци.

Малешевић каже да је од Уставног суда БиХ тражио да донесе привремене мјеру и заустави извршење те спорне пресуде Врховног суда РС, али додаје да је суд одбацио тај његов захтјев.

Уставни суд БиХ избацио раднике на улицу

„Уставни суд БиХ сам упозорио да ће у случају да се приступи извршењу те пресуде, посљедица бити престанак рада фирме „Тхе Wеллy“ и гашење тог привредног субјекта који поред тога што 100 одсто своје производње пласира на инострано тржиште, уредно испуњава све пореске обавезе и у сваком тренутку запошљава 90-так радника. Нажалост, суд је одбио да донесе привремену мјеру, а резултат је управо оно на што сам упозоравао – радници на улици“, каже Малешевић.

Он се плаши да ће, чак и ако суд у меритуму пресуди у корист фирме „Тхе Wеллy“, то бити касно, јер ће они који стоје иза цијеле ове приче која има доказане елементне међународног криминала до тада очерупати сав капитал и имовину фирме „Тхе Wеллy“.

С друге стране, адвокат фирме „Веди Мани“ Миљкан Пуцар одбацује све оптужбе на рачун својих клијената и каже да би Врховни суд РС ваљда требао да има посљедњу ријеч и буде врховни ауторитет у Републици Српској.

„Овај спор је предуго трајао. Колега Малешевић је подносио и кривичне пријаве, али Врховни суд РС је на крају пресудио тако како је пресудио и тачка. Ствар је отпочетка била потпуно јасна, јер је једна фирма купила нешто од друге фирме, а није то платила и Врховни суд је на крају пресудио да мора то да плати. Шта је неко радио тамо негдје и некада, то је потпуно ирелевантно за предметни уговор“, каже Пуцар.

Међународно кривично дјело

Адвокат Милан Малешевић објашњава да је Окружни суд Бањалука у својој пресуди до детаља образложио да је ријеч о међународном кривичном дјелу које је почињено у Италији, а имало суштинске ефекте у БиХ.

„У кривичном поступку вођеном у Италији утврђено је да су Антонио Дради и Стефано Дради као директори предузећа „Ф.Ц. с.р.л.“ у ликвидацији, претходно „Сад Пластиц“ са намјером проузроковали стечај тако што су фирму довели у неоперативно стање, при чему су починили неколико кривичних дјела“, наводи се у пресуди Окружног суда.

Шта кажу подаци АПИФ-а

Према званичним подацима АПИФ-а, фирма „Тхе Wеллy“ у 2021. години остварила је добит од 9,2 милиона КМ.

За разлику од те фирме, „Веди Мани“ од 2019. године није уопште предавао завршне рачуне АПИФ-у, а од 2012. годинама није остваривао никакав годишњи приход.

(Цапитал) Фото: Агенције