Свет по мери свих људи

Спољна политика Америке заснована је на сада већ упитним покушајима тако високог нивоа контролисања глобалног поретка, међународних односа, глобалне безбедносне архитектуре, као и глобалних ланаца снабдевања.

Свијет 02.03.2023 | 10:41

пише: Слободан Поповић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

До сада, своју контролу је реализовала коришћењем низа различитих метода и алатки, као што су: Бретонвудски систем и интернационализација долара као најубојитије геополитичке алатке Америке, извоз демократије са сталним веома агресивним, а и у бројним сегментима неодрживим цивилним калемљењем да је демократија схваћена у америчком смислу речи универзална вредност и констатно произвођење преклапајућих, међусобно надовезујућих и ланчаних криза.

Сви ови фактори збирно делујући доводе свет на ивици његове отпорности и тачке переокрета.

Тачка ломљења америчким интересима представља ново заокруживање узрасле моћи Кине када је свету понудила Заједницу заједничке судбине човечанства.

Уместо њеног перципирања као нове снаге у демократизацији и даљем стварању фер, праведних и међународних односа једнакости, Америка и њене савезнице ово свету покушавају да представе као дипломатију вукова, кинеску асертивност и као такмаца (као да је свет поприште ратника, а не простор стварања партнерства, хармоније и заједничког пута) који може изазвати америчку супремацију и урушити тобоже либерални поредак.

Тим чињењем, Кини се придаје улога коју она за себе не жели, а то је да она представља делатника који одређује права, обавезе, правила, форму и облик антихегемноске политике. Напротив, Кина инсистира на развоју дијалога, сарадње кроз заједничку добит и заједничку, свеобухватну, сарадљиву и одрживу безбедност, што пак не искључује реализацију кинеских националних интереса, што је, пак, сасвим легитимно.

Када је свет ушао у еру ЦОВИД-19, Кина је била оптужена као изазивач пандемије и фактор кидања глобалних ланаца од производње преко извоза/увоза па све до потрошње што је изазвало успоравање светског раста и оголило све неодрживости и неправилности текућег глобалног поретка заснованог на институционализацији асиметрије моћи.

Пандемија је указала на сву ургентност његовог редефинисања како га не би наредна вирусна олуја довела до његовог слома. Највећи део оптужби према Кини је пристизао из угла система вредности, будући да је Кина баштињењем своје вишемиленијумске традиције и система вредности успела да реализују резултате који су изазвали дивљење, страхопоштовање, подозрење и противљење.

Иако је Кина широм света пружала помоћ и стварала глобалну базу здруженог одговора током пандемије и одговоре потоњег санирања последица изазваних ЦОВИД-19, паралелно са прихватањем помоћи Кине, та иста помоћ Кине од стране појединих држава је била окарактерисана као “кадија те тужи, кадија ти суди”.

Када је свет ушао у пост-ЦОВИД-19 доба, Кина је наставила своју политику нулте толеранције ЦОВИД-19 под потпуном једнаким и сувереним правом, као што су друге државе одлучиле да релаксирају ту исту политику. Кина је због сувереног права била поново оптужена.

Међутим, то само говори у прилог цињеници да је Кина толико важна за свет да се чекала њена одлука о укидању политике нулте толеранције да би се нова ера света могла дефинисати као “пост-ЦОВИД-19 ера”, што је утемељено чињеницом да је у 2022. години Кина учествовала са 18.5% раста светског БДП.

Свет улази у нову еру, односно еру у којој ће једнако припадати свим људима.

(БН)