Иван Мркић: Кина предложила решење украјинске кризе

Чини се да је веома добро што је Кина храбро изашла са предлогом решења украјинског сукоба и рата који се тамо води и то на годину дана по његовом отпочињању.

Свијет 01.03.2023 | 10:28

Овај сукоб се не тиче само Руске Федерације и Украјине, већ свих. А потпуно је јасно да се читав такозвани „Запад“ овом приликом постројио против Русије. Последице ове кризе осећа цео свет и одлично је да је Кина одлучила да предложи како да се дође до њеног престанка.

План садржи дванаест тачака, а свака има свој меритум и знамениту тежину. На први поглед је видљиво да се ради о веома озбиљном документу, који је начелне природе, стамен и свакако да може да послужи свакоме ко се одлучује на мировно решење.

Реакције на кинески предлог могле су се донекле предвидети, али сада их видимо онаквима какве јесу. Запад је, генерално, критичан према кинеском гесту.

То, вероватно, потиче из убеђења да Кина у сваком смислу подржава Русију. Русија, пак, поздравља кинеску иницијативу иако се о њеној суштини није изјашњавала.

Разумљиво је да је прерано да се у том смислу нешто детаљније говори, јер се предлог и не тиче само једне стране. Занимљиво је да су реакције председника Украјине повољне.

До те мере да помиње и своју жељу да се сретне са председником НР Кине, Си Ђинпингом. Неки на Западу нису уопште реаговали. Поједине државе чланице ЕУ, а и НАТО-а, одабрале су ћутање као реакцију.

Генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, негативно је говорио о предлогу. Уосталом, као и председник САД-а.

Ипак, важно је напоменути да нико темељно није критиковао кинески предлог, пре свега зато што се несумњиво ради о суштинским постулатима мирнодопске политике, који су садржани у Повељи Уједињених нација.

Нема никакве сумње да је Кина свесна да је планирано да у некој будућности буде предмет напада западних земаља, пре свега САД-а. Међутим, сигурни смо да ова чињеница није била одлучујућа у кинеском одмеравању да ли да створи свој предлог за мировно решење кризе.

Кинески званичници одавно говоре да се мир не може постићи „доливањем уља на ватру“, већ само преговорима.

Знамо да је Запад од самог почетка кризе допремао додатне и огромне количине свих врста наоружања и предавао их оружаним снагама Украјине. На тај начин се свакако сукоб не би могао окончати.

У прошли петак ујутру, тачно на годишњицу отпочињања сукоба у Украјини, кинеско министарство иностраних послова, објавило је текст „Став Кине о политичком решењу украјинске кризе“.

Као што је претходно наглашено, у документу наведено је дванаест тачака. Већ у првој тачки се наглашава потреба за поштовањем суверенитета свих земаља, њихове независности и територијалног интегритета. У другој се наглашава нужност напуштања хладноратовског менталитета („јер се безбедност било које државе не може остварити на штету друге“).

У следећој се наглашава мера престанка непријатељстава, а у наредној „наставак мировних преговора“. У петој тачки, детаљно се говори о решавању хуманитарне кризе, а у следећој о заштити цивила и ратних заробљеника.

У седмој се истиче безбедност нуклеарних електрана, а у осмој смањивање стратешких ризика (овде се мисли на неупотребу нуклеарног оружја).

Девета се бави олакшавањем извоза житарица, а десета обустављањем унилатералних санкција (овде се мисли на једнострано уведене санкције Русији од стране Европске уније и појединих западних земаља под вођством САД, што све није урађено сходно Повељи Уједињених нација).

Ни Генерална скупштина УН, у којој је представљен цео свет, која важи за главни демократски инструмент, не прихвата увођење санкције Руској Федерацији и то огромном већином земаља чланица УН.

Напослетку, у једанаестој тачки говори се о потреби очувања ланаца снабдевања у индустрији, а у последњој назначава се питање обнове разорене земље (мисли се на Украјину), при чему Кина изражава своју спремност да пружи свој допринос.

Србији је драго што се Кина залаже за мир, јер је и нама стало највише до мира. Очигледно је да је суштина кинеског предлога спашавање живота, као и ресурса и инфраструктуре, опет ради заштите већ поменутих живота.

Рекао бих да су политичке амбиције у другом плану, што није неуобичајено за Кину и што одговара њеној величини и политичком утицају.

Познато је да је бивши министар иностраних послова Кине и начелних одељења за међународне везе ЦК КП Кине, Ванг Ји, прошле недеље био у Москви и да је имао разговоре и са председником Русије, Владимиром Путином.

Председник САД, Џо Бајден, посетио је изненада Кијев, а после тога је отишао у главни град Пољске, Варшаву, где је одржао и свој говор, помно праћен широм планете.

У међувремену Турска доживљава и даље ужасавајуће потресе тла и све мање се помиње као евентуални посредник сукоба у Украјини. Говори се о посети Емануела Макрона Пекингу самим почетком априла, а знамо да је немачки канцелар Олаф Шолц већ био у главном граду Кине са великом привредном делегацијом.

Ванг Ји је био и на Минхенској конференцији о безбедности, на коју, овог пута, представници Руске Федерације нису ни позвани итд. Дакле, роје се догађаји од изузетног значаја, сусрећу се највиши званичници разноразних држава, нарочито највећих.

Рекло би се да се „свет устумарао“. Знамо да то није без разлога и да је у основи ове динамике – страховање да не дође до најгорег. Остаје надање да ни овога пута неће надвладати оно што сви сматрамо негативним у људским бићима.   

У основи сукоба у Украјини налази се спор на линији мултиполарни – униполарни свет. Извесно је да будућност света може бити далеко безбеднија и слободољубивија, уколико се нађе начин да се поштује сваки појединац, а тиме и свака држава, без мерења о коме се заправо ради.

Уосталом, руска власт је у више наврата и на различите начине дала до знања да не би ни изводила специјалну војну операцију своје оружане силе, да су добили гаранције да њихова територија неће бити угрожавана из Украјине.

Подсетимо се да је у децембру прошле године (дакле недавно) и руски главни представник при Уједињеним нацијама, амбасадор Небензија, у свом иступању на СБ УН то поновио.

Не може се борба за „слободни свет“ изводити тако што би неки умишљени предводник себе сматрао изузетним и „богом даним“. Сви ми знамо да нема праве слободе ако је присутно насилно наметање. Ова истина остаје и биће важећа заувек. У њеном корену је стварна демократија.

Аутор: Иван Мркић, бивши министар спољних послова Србије

(БН)