Терминали у кафићима узрок пораста малољетничког клађења

Поставили 3.000 терминала на 1.500 локација

Република Српска 22.02.2023 | 14:36

Упркос бројним упозорењима одређеног броја приређивача игара на срећу у Српској и струке, али и медијским насловима, поједини приређивачи игара на срећу настављају да доприносе малољетничком коцкању. У протеклом периоду, захваљујући повластицама које омогућава Закон о играма на срећу РС, неки од приређивача поставили су око 3.000 терминала на више од 1.500 локација широм Српске. На тим мјестима, кршећи законске одредбе, настављају да убиру профит од малољетника и то на штету њиховог здравља, а како је, због њихове велике распрострањености, тешко успоставити строге контроле, они и даље пролазе некажњено.

Кроз законске одредбе које су штетне и по индустрију и по друштво, омогућено је да се на терминалима приређују игре са различитим стопама пореза. Чињеница је да и они, плаћајући порезе и накнаде, доприносе буџету, али је тај бенефит миноран у односу на штету коју проузрокује малољетничко клађење. Тиме се правила, која важе за већину приређивача игара на срећу, не односе на повлашћене.

Тако неки уживају повластицу да на електронске игре плаћају 5 %, а сви остали приређивачи минимално 20% пореза. Поједини су ослобођени и плаћања једнократних лиценци које аутомат клубови плаћају 10.000 марака, а кладионице 3.000 КМ. Уз све то, ту је и законски монопол гдје се осим њих нико не може бавити електронским играма на срећу. Законом нису предвиђени никакви посебни услови за постављање терминала, па поједини, без икаквих ограничења, могу да их поставе гдје, колико и како хоће.

А баш ту повластицу, Електронска видео лутрија (ЕВЛ), у већинском власништву Лутрије РС, искористила је да постави чак 2.900 терминала у преко 900 кафића. А сви ти угоститељски објекти су мјесто коцкања малољетних лица јер на тим мјестима нема никакве контроле. 

Иако већина приређивача игара на срећу плаћа све своје обавезе према држави, поштује све законске прописе, те не дозвољава коцкање млађим од 18 година, малољетницима је коцкање надохват руке искључиво на терминалима у угоститељским објектима. 

Законска одредба којом је дефинисана минимална удаљеност између коцкарница и школа не би ријешила проблем малољетничког коцкања. Тај проблем, по свим истраживањима, нигдје у свијету није ријешен удаљеношћу објеката приређивача игара на срећу, већ искључиво забраном уласка у објекте гдје постоје игре на срећу и уз строгу контролу. Али те контроле, по свему судећи, за поједине не важе. 

То је прописано и у члану 7 Правилника о примјени стандарда одговорног приређивања игара на срећу према којем су приређивачи дужни да спријече улаз малољетницима у објекте гдје се приређују игре на срећу. 

Овај Правилник се поштује у пословницама приређивача игара на срећу у којима је улазак млађима од 18 година забрањен, особље је стручно оспособљено, спроводи се контрола личних карата, те су адекватно опремљени за ову дјелатност. 

Међутим, највећи проблем су угоститељски објекти у којима малољетници могу да играју на терминалима, а њихово нестручно особље не провјерава доб играча, нити су адекватно опремљени.

Закон је одредио и да је терминале за игре на срећу обавезно опремити софтвером и хардвером који служи за читање података о старосној доби из личне карте играча, али то у угоститељским објектима нису испоштовали! Међутим, ни досљедна примјена ове одредбе није гарант да до злоупотреба неће доћи јер је могуће да малољетници посуђују туђе документе.

Зато би приређивање игара на срећу требало да се обавља искључиво у објектима специјализованим за ту дјелатност. Поређења ради, лијекове је могуће купити искључиво у апотекама које имају све услове за ту врсту посла, а не у кафићима. Исто важи и за друге бранше које имају своје специфичности, а кафићи свакако не испуњавају специфичне услове за организовање игара на срећу. 

Због свега наведеног, стручњаци из области менталног здравља упозоравају на опасност да малољетници развију симптоме патолошког коцкања и постану зависници од коцке. 

То би могло да се спријечи престанком фаворизације оних који постављају терминале у угоститељске објекте, па да законски прописи, које поштује већина приређивача игара на срећу, почну да важе за све.

(ПР) Фото: ПР