Иван Мркић о посети Ванг Јија Европи

Кинески дипломата број један, Ванг Ји, члан Политбироа ЦК КП Кине, начелник Одељења за међународне односе тог истог централног комитета и бивши министар иностраних послова НР Кине, био је недавно у посети Француској, Италији и Немачкој (на Минхенској конференцији о безбедности), а према најавама, посетиће још и Мађарску и Русију.

Свијет 22.02.2023 | 08:38
Иван Мркић о посети Ванг Јија Европи

Аутор: Иван Мркић, бивши министар спољних послова Србије

Предвиђено је да његова тура по Европи буде окончана 22. фебруара ове године. Дакле, два дана пре обележавања једногодишњег почетка рата у Украјини.

Ванг Ји је био дугогодишњи министар иностраних послова Кине, а у току свог министровања, био је постављен и на место Државног саветника. Недавно је постао начелник одељења ЦК КП Кине за међународне односе (донедавно је то место заузимао Јанг Ђиечи, који је, такође, својевремено био министар иностраних послова Кине).

Очигледно је да Кина води спољну политику сходно сопственим проценама и чини нам се да је тако најбоље. Цео свет може само да аплаудира кинеском развоју после периода рестрикција и затезања узрокованих пандемијом Ковида-19. Добро је да је НР Кина са својим руководством одлучна да одржава специјалне везе са Европом, али и са САД, јер тиме отвара наде да садашња криза у односима Запад-Исток има могућности обуздавања и каналисања веза на тој истој релацији, како би све стране имале користи.

Врло је битно и демократски да свако износи своје становиште онако како најбоље уме и да саопштава своју истину свим партнерима које среће.

Није занемарљиво то што је канцелар Немачке Олаф Шолц недавно посетио Кину са великим бројем најмоћнијих привредника ове земље. Веома радује што је Кина одлучила да упути Ванг Јија у Француску (срео се и са француским председником Макроном) и Италију. Његов боравак и учешће на Минхенској конференцији о безбедности, а нарочито његов говор, доказ су немерљивог значаја који се придаје Кини у свету и Европи.

Ванг Ји је у свом иступању потврдио спремност Кине да својом отвореношћу, огромним тржиштем и привредним замајцем буде ослонац бољитку најшире међународне заједнице, а не ривал Сједињеним америчким државама. Разуме се, кинески представник је у Минхену осудио понашање америчке администрације у погледу рушења кинеског метеоролошког балона војним насилним средствима. Посебно, ако имамо у виду да је недавно објављено да Кина није рушила сличне америчке балоне који су летели над кинеском територијом (наводно, преко десет њих).

Ипак, а то сматрамо веома битним, Ванг Ји се одвојено срео са државним секретаром САД, Антонијем Блинкеном. Према медијским саопштењима, састанак је дуже потрајао. Ради се о преговорима одржаним на маргинама Конференције, али о првом сусрету америчких и кинеских званичника откако су САД раније овог месеца обориле кинески балон код обала Јужне Каролине.

Свима је познато да Кина има своје погледе на ужасна збивања у Украјини. Уосталом, као и Србија. Најгоре је неком заводити санкције. Сами смо осетили дејство ових ужасних мера, па је природно да се, као и Кина, најоштрије супротстављамо увођењу санкција било којој земљи или народу. Сматрамо да то највише погађа обичан свет, то јест, обичне људе. Зато смо одлучно против завођења санкција Руској Федерацији.

На Минхенској конференцији, Ванг Ји је умногоме одступао од речника већине европских говорника. Нема сумње да се мир у Украјини не може постићи досадашњим политикама. Најгоре је стално даље наоружавање и погибија становништва у тој, ратом разореној земљи. Тога је свесна и Кина, али и већина света. Остаје нада да ће разум превладати и да ће се коренито изменити досадашња погибељна политика.

Сусрет Ванг Јија са француским председником Емануелом Макроном у Јелисејској палати протекао је, по вестима агенција, у конструктивном и отвореном разговору. До тог сусрета долази у време када Кина тврди да никако не ваљају западни притисци у вези трговине, технологије, људских права и понављања тврдњи западних земаља да Кина шири свој утицај у Јужном кинеском мору. Свега тога су свесни кинески саговорници.

И француска и кинеска страна су се сагласиле да ојачају стратешку комуникацију, међусобно политичко поверење и да продубе практичну сарадњу. Поред тога, договориле су се да заједнички наступају у суочавању са светским изазовима. У целини, посета је била позитивна и утицаће на односе Кине са Европском унијом.

Такође, сусрети у Италији са члановима владе били су очигледно плодни и на линијама општеочекиваних надања бројних посматрача. Ванг Ји је био примљен и од председника Италије, Серђа Матареле. Не треба заборавити да је у време најгорег буктања пандемије Ковида-19, Кина упутила у Италију свој медицински тим који је пружио врло конкретну помоћ народу на Апенинском полуострву, у време када је та помоћ изостајала са многих других страна.

Извесно је да ово понашање Кине, као и њен уважавани привредни мотор, нису остали без резултата. Важно је да је и посетом Италији Ван Јија, Кина изразила спремност на продубљивање свеобухватне стратешке сарадње са овом земљом. Не треба заборавити да је Италија својевремено, још у средњем веку, а вероватно и раније, била једна од главних тачака кинеског „пута свиле“.

Остаје чињеница да је трговинска размена између Европске уније и Кине још више увећана прошле године. НР Кина остаје главни привредни партнер Европске уније (донедавно су то биле Сједињене америчке државе), јер размена добара у прошлој години превазилази цифру од 600 милијарди евра. Знамо да највећи део одлази на Немачку, као водећу привреду Европске уније.

Кина је и даље главни мотор светског привредног развоја. Она подстиче високо квалитетан раст производног сектора. Обновила је редовне летове са 58 земаља. Кинески став је да је сарадња Кине и САД-а у складу са интересима оба народа. То је кључна полазна тачка коју свако разуме и подржава.

Ванг Ји наставља, после Минхена, свој пут ка Будимпешти и Москви. Његово залагање за мирно решавање спорова, а нарочито противљење раздвајању света, може бити подржано од сваког добронамерног појединца.

(КМГ) Фото: КМГ

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Ортхy

22.02.2023 12:14

"Државица" са 1.5 милијарди становника. Кинеска привреда ће престићи америчку до 2030. Званични подаци показују да се кинеска економија прошле године повећала за 2,3 посто, а Међународни монетарни фонд за Кину је ове године прогнозирао раст од 8,1 посто. Па, да ли са таквом државом треба да договара?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Измонтирани

22.02.2023 14:31

Мисле на треба ако не могу намагарцити Кину.....