Ранч "Нирвана" код Бијељине - оаза мира и љубави

Надомак Бијељине, у питомом семберском селу Доња Чађавица, налази се права мала бајковита оаза мира ушушкана у природне љепоте. Ранч "Нирвана” воде отац и син, а сама идеја и развој газдинства потекли су искључиво из љубави и захвалности према природи, из које, како каже, али и доказује овај двојац, можемо да научимо све што нам треба и спознамо сами смисао живота.

Република Српска 18.02.2023 | 17:38

Љубав и поштовање према природи довела је Слободана Грујића, рођеног Дрварчанина, и његовог сина Дарка, у Доњу Чађавицу код Бијељине, гдје су сређивањем запуштеног кутка земље направили мјесто за уживање и бијег од градске ларме. А почетак је, као и сваки тежак, али ако имате визију, све је лако.

“Сваки дан сам долазио, након што сам купио ово имање, крчио, долазио кући навече као рањеник. Џунгла је била, да се није могло проћи, све зарасло. Мало узмем крампу, мало сјекиру кад ми досади, не знам шта ћу прије и како. Сада је овако како видите, мало ујутру док је роса косим косом кованицом. Последње двије године су лошије што се пчела тиче. Али не жалим се, има колико има,” каже Слободан Грујић, или Бода, како га сви знају.

На питање одакле толика љубав према природи, каже да је одрастао у Дрвару, тачније на селу, са бабом и ђедом. Један је од ријектих који је то све успио да пренесе на подмладак.

“Ово смо све ми сами урадили, нас двојица, нико нам није помогао”, додаје.

“Све је почело из љубави према животињама. Ранч “Нирвана” значи да је овдје све мирно, људи који дођу могу да се опусте и уживају у природи”, надовезује се његов син, Дарко.

Пчеле су окосница ранча, а прво магаре је, признаје Слободан набављено, како би било мање посла око кошења.

“Неће нико да покоси, ријетко ко је расположен за рад, поготово на селу. Па и кад покосим ја и зовнем некога да дође и вози, неће ни то. И онда смо зато убацили магаре. Некада буде и млијека, али није нам то приоритет. Ми једноставно уживамо у свему овоме, и то је основа. Купили смо најприје троје, па онда још петоро магаради. Оно што сам до сада научио је да су некако чудне животиње. Имају неку чудну енергију. Први пут кад сам купио магаре, пришао и загрлио га, пробудио се неки необјашњив осјећај. Јако су питоми, мазни”, каже старији Грујић.

Оно што волимо, као што природу воле Слободан и Дарко, поштујемо и чувамо, желимо заштитити. И све што једу и пију сами праве, почевши од чаја од биљака које Слободан сам бере и припрема, до месних делиција, које се, као пршута суше и по три године.

“Не знам сушити месо за 10,15 дана, као што овдје у Семберији бива. Ја сушим као некада што се сушило, сланина се мора сушити три мјесеца.”

Магареће млијеко је од давнина познато као „антибиотик тијела”, а по састојцима је најближе мајчином. Због мале количине које дневно дају магарице, али и његових љековитих својстава, литар магарећег млијека кошта 100 марака, док је килограм сира 1.000 еура.

“Кад сам дошао да видим Чађавицу, кажем овдје једном мјештанину који се такође бави пчеларством, ово је невиђено богатство, само је напуштено. Нема људи, ништа, има ту пар домаћина, али доста њих ради и туђу земљу”, додаје Слободан.

“Ми имамо сваки да посјећеност, долазе људи, друже се са животињама, чак проналазе и међу магарцима своје љубимце, доносе им храну”, наглашава Дарко.

Следеће је у плану набавка коња.

“Имамо овдје стазе, дужине 10 км па планирамо ту да организујемо теренско јахање, те да водимо магарце на испашу, пси би ишли са нама, планирамо да то буде баш потпуни угођај у природи”, додаје.

Њих двојица не само живе у природи, него су срасли, и живе са њом. Задовољство им је, кажу да и други дођу и осјете шта значи уронити у природу, која је пуна драгоцјених примера и тајни.

(БН) Фото: БН