Сирову нафту из Републике Српске извози руска фирма

Сирова нафта која се вади из истражних бушотина на подручју Општине Шамац, на сјеверу Босне и Херцеговине, од 2022. године извози се у Србију, у систем компаније НИС (Нафтна индустрија Србије), у власништву руског Гаспрома.

Република Српска 18.02.2023 | 13:58

То је за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврђено у НИС-у, који путем свог предузећа "Јадран-Нафтагас" у Бањалуци има концесију за истраживање и кориштење сирове нафте и гаса на цијелој територији Републике Српске (РС), једног од два бх. ентитета.

Половином фебруара ове године на снагу је ступила одлука Владе РС којом се концесионару одобрава вађење до 4.800 метара кубних (м³) сирове нафте, у трајању до шест мјесеци, "ради испитивања квалитета и хемијско-технолошких својстава минералне сировине".

То је количина од четири милиона и 800.000 литара сирове нафте.

У маси то износи нешто више од четири хиљаде тона, односно више од 200 камионских цистерни сирове нафте.

Ово је други пут у шест мјесеци да влада Српске даје дозволу за експлоатацију нафте на том подручју. У јуну прошле године предузећу "Јадран-Нафтагас" одобрено је пробно вађење пет милиона литара сирове нафте.

За РСЕ није одговорено из НИС-а и надлежног министарства у РС колике су количине сирове нафте до сада извезене у Србију, те колико је средстава по основу те извађене нафте уплаћено у буџет РС.

У Министарству енергетике и рударства РС није одговорено ни на упит о томе како ће санкције Русији због инвазије на Украјину утицати на додијељену концесију, с обзиром да је Гаспром Њефт под европским и америчким санкцијама, па му је онемогућен приступ тржишту ЕУ и САД.

Из Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ за РСЕ су навели да је у току 2022. године у Србију извезено више од 867.000 килограма сирове нафте, вриједности веће од милион марака (преко од пола милиона евра).

Претворено у литре, ради се око милион литара сирове нафте.

Извоз је настављен и у току ове године, те је, према подацима УИО БиХ од 1. јануара, до 15. фебруара у Србију извезено близу 86.000 килограма сирове нафте.

У УИО нису, међутим, прецизирали да ли се ради о количинама које су вађене у пробној бушотини код Шамца.

Шта стоји у одлуци Владе РС?

У одлуци Владе РС, објављеној у Службеном гласнику РС, наводи се да се предузеће "Јадран - Нафтагас" из Бањалуке обавезује "да плати накнаду за узете количине сирове нафте у износу од 5% од прихода оствареног коришћењем узете минералне сировине".

Од концесионара "Јадран - Нафтагас" д.о.о. Бања Лука се тражи и да у току извођења детаљних геолошких истраживања води евиденцију о извађеним количинама сирове нафте.

"Концесионар 'Јадран - Нафтагас' д.о.о. Бања Лука дужан је да извађене количине сирове нафте прикаже у годишњем извјештају и елаборату о резервама", наводи се у одлуци.

Уговор о концесији за истраживање и кориштење сирове нафте и гаса потписан је 2011. године на период од 28 година између Владе РС и предузећа "Јадран-Нафтагас".

Уговором се, како је тада наведено, "Јадран – Нафтагас" обавезао да ће, на основу усвојене Студије економске оправданости, у истраживања и експлоатацију нафте и гаса на територији РС инвестирати 229 милиона долара.

Шта остаје неодговорено?

Експерт за енергетику Зоран Павловић за РСЕ истиче како је за истраживање по једној бушотини потребно свега пар стотина литара сирове нафте, те да сумњу буде количине сирове нафте чије је вађење одобрено.

"Ова информација указује на покретање извоза сирове нафте из Републике Српске, а да то није званично ни пријављено, ни декларисано, нити тако царињено, извозно царињено да будем прецизан, а у ствари је у бити поклоњено концесионару", наводи Павловић.

Он сматра да би требало испитати и на који начин је одобрен извоз сирове нафте из БиХ преко граничних прелаза, "јер се ипак ради о хиљадама тона које морају бити комерцијално третиране".

"То значи да је ту нафту неко морао купити, односно платити. На извозној декларацији мора писати 'узорак за испитивање', али не можете написати на сваком камиону узорак за испитивање, па онда на још 200 цистерни тако", наводи Павловић.

И економисткиња Светлана Ценић, за РСЕ износи мишљење да се "ради о неким другим активностима врло чудног карактера".

"Шта ће ту толико нафте, која није нека велика количина за неку потрошњу, за неку рафинерију, али је огромна количина за неко испитивање. Нису ту чиста посла. Шта раде они са тим, за испитивање потпуно је довољна мања количина ако ћете испитивати квалитет нафте. Значи требају да објасне шта они у ствари раде, која је ту уопште прича, јер то је врло, врло чудно", истиче Ценић.

Ни у НИС-у, а ни у Министарству енергетике и рударства РС нису одговорили на упит РСЕ о томе, због чега је потребна количина од више хиљада тона за испитивање.

У УИО БиХ за РСЕ потврђују да је вршен извоз сирове нафте "у сврху анализа", али да је "извозник имао сву неопходну документацију за провођење царинске процедуре редовног извоза из БиХ, ослобођено од плаћања дажбина".

"УИО 'не одобрава' извоз, како сте навели у свом питању. Ријеч је о редовном извозу, гдје је приложена сва потребна документација у складу са важећим прописима", наводи се у одговору УИО БиХ.

Шта кажу у НИС-у?

У НИС-у за РСЕ наводе да је у децембру 2021.године "Јадран-Нафтагас" почео бушење нове истражне бушотине "Об-3", те да је тренутно у току геолошко истраживање које ће трајати до краја 2023. године.

"Када је реч о нафти добијеној током овог истраживања она ће бити транспортована у систем НИС-а. У том периоду су планирани геолошко-истражни радови и на основу тих резултата треба да буде процењен угљоводонични потенцијал истражног подручја Обудовац, у смислу постојања довољне количине резерви нафте која може да буде уведена у комерцијалну експлоатацију са позитивним економским ефектом", истиче се у одговору НИС-а на упит РСЕ.

У истом периоду, наводе у НИС-у, биће настављена испитивања могуће експлоатације, те да се "евентуална комерцијална производња може очекивати од 2024. године након завршетка фазе истраживања у оквиру лиценцног блока и добијања сагласности Владе Републике Српске".

"Прерађивање нафте би било рађено у Рафинерији нафте 'Панчево' која послује у систему НИС-а", кажу у НИС-у.

Додају и да је током испитивања 2014. године из бушотине "Об-2" на истом подручу добијена нафта "чији је квалитет испитиван у лабораторијама НИС-а у Новом Саду и утврђено је да је реч о нафти која је већ заступљена у Панонском басену, а слични типови нафте производе се у Србији".

Општина Шамац и мјештани траже дио добити од нафте

Начелник Општине Шамац Ђорђе Миличевић изјавио је за РСЕ како ће ускоро бити одржан састанак са представницима Министарства енергетике и рударства РС с циљем да се измијени концесиони уговор о истраживању и експлоатацији нафте.

Он тражи дио прихода од те експлоатације, с обзиром да се бушотина налази на подручју те Општине.

"Ја очекујем да ћемо ми кроз тај састанак наћи рјешења, јер су то финансијска средства која значе Општини Шамац, поготово што је ријеч о општини која припада реду неразвијенијих општина", рекао је Милићевић.

Истовремено, мјештани Обудовца, насеља код Шамца, гдје се вади нафта за анализу, за РСЕ истичу да се надају бољем животу, уколико буде експлоатације нафте. Но, страхују исто тако, да би их одговорни у том послу могли и заобићи у цијелој причи.

 

"Мислим да је свака инвестиција добра за село, за општину. Напредак се очекује, а сад, гдје ће се тај новац слити, то ми обични људи не знамо. Приче круже да ће машине све радити, не вјерујем да ће бити неких радних мјеста", каже за РСЕ Ђорђе Божић, мјештанин Обудовца који се бави ауто механиком.

Ђорђу Јелисићу, бравару из Обудовца, током осамдесетих година прошлог вијека одузета парцела због истраживања налазишта нафте. У замјену је, каже, добио другу њиву.

"Добро је што се налази та нафта ако има је, моћи ћемо постати и ми мало богатији по том питању, неће ваљда дивљати толико цијене. Чисто сумњам да ће доћи до неког напретка, те се већ зна ко ће похапати", мишљења је Јелисић.

Мјештани страхују и да ће због експлоатације нафте доћи и до могућих загађења, посебно локалне воде коју користе за пиће.

Мистерија предузећа "Јадран-Нафтагас"

Према званично доступним подацима, предузеће "Јадран-Нафтагас" д.о.о. са сједиштем у Бањалуци основано је крајем 2010. године.

Све до марта 2020. године, према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) РС, било је у власништву Нафтне индустрије Србије (НИС), те акционарског друштва "Нефтегазоваја Иновационнаја Корпорација" са сједиштем у Москви.

Од марта 2020. године, власник Јадран-Нафтагаса је само НИС, чији је већински власник руски нафтни гигант Гаспром.

Сједиште предузећа је недалеко од зграде Владе РС, али је канцеларија закључана. На бројеве телефона се нико не јавља, а непостојећа је и наведена е-маил адреса.

Но, у евиденцији АПИФ-а се наводи да "Јадран-Нафтагас" броји шест запослених, те да је у току 2021. године пословало са губитком од 240.000 марака (више од 120.000 евра).

(РСЕ)  Фото:РСЕ