Струја најтраженија роба, ево колико је БиХ извезла?

Трговање електричном енергијом било је лани и те како профитабилно, што свједочи и податак да се струја нашла на првом мјесту извозних, али и у топ пет увозних производа у БиХ.

Република Српска 18.02.2023 | 11:47

Према подацима Агенција за статистику БиХ, током прошле године из земље је највише извезено електричне енергије и то у вриједности од једне милијарде и 74 милиона КМ, а истовремено је увезена струја у вриједности 393,5 милиона марака.

– Током прошле године из БиХ је извезена робе укупне вриједности 17,974 милијарди КМ, што је за 25,9 одсто више него у 2021. години, док је увезено 28,636 милијарди КМ, што је за 32,6 одсто више него у претходној години. Покривеност увоза извозом је износила 62,8 одсто, док је спољнотрговински робни дефицит износио 10,662 милијарди – саопштено је из Агенције.

Извршни директор за производњу и техничке послове у предузећу “Хидроелектране на Требишњици” Илија Таминџија каже да су извезене количине електричне енергије у гигават-сатима лани биле на нивоу вишегодишњег просјека у БиХ.

– Међутим, у финансијском смислу цифра је импозантна због наглог и високог скока цијене струје у односу на претходне године. Тржиште електричне енергије, због украјинске кризе лани је толико било нестабилно да је цијена струје по мегават-сату ујутро износила 300 евра, а послијеподне скакала и на 500 – рекао је Таминџија.

Појаснио је да се струја извозила у мјесецима када је било вишкова и довољно падавине, а увозила када је потрошња повећања, а доток акумулације, због суше, смањен.

– Криза у Европи изазвала је поскупљења свих енергената, а цијена струје у БиХ је остала иста, тако да је значајан дио грађана који су се гријали на пелет или дрва прешао на струју, што је повећало потрошњу. Истовремено имали смо и сушу, није било довољно акумулације и мањак струје морао је бити обезбијеђен из увоза – казао је он, пише Глас Српске.

Топ пет увозних и извозних производа у БиХ за економисту Зорана Павловића потпуно су очекивани, наводећи да је поразно што домаћа храна није у самом врху робе пласиране у иностранство.

– Украјина која је била значајан произвођач електричне енергије у Европи испала је из система, тако да је струја била и те како тражена роба. Енергија и храна су двије најважније ствари које требају сваком човјеку у свијету, имамо много неискориштених капацитета. Надлежни морају осмислити снажније системе подршке домаћој производњи како би извозили у далеко већој мјери прехрамбене производе настале у БиХ – казује Павловић.

Коментаришући спољнотрговински робни дефицит Павловић истиче да је БиХ мала економија у којој свако може да прода шта хоће.

– Са земљама ЦЕФТЕ немамо царину, са земљама ЕУ такође, тако да морамо наћи низ других елемената попут снажније контроле квалитета како бисмо смањили увоз меса, млијека, поврћа и сличних производа и тиме заштитили домаће произвођаче. Тако бисмо сачували људе на селу који не би одлазили у Европу, а становништво би имало јефтинију храну – рекао је он.

(Глас Српске)