Корист и штета након посјете "велике петорке"

Незванични самит о Косову и Метохији у петак није открио детаље разговора вођених у Београду и Приштини. Више ће се знати већ у понедељак, након седнице Владе на коју је позван и председник државе, после које ће се, како је најављено, обратити јавности.

Србија 21.01.2023 | 20:41

Један од најтежих дана за Србију - тако састанак са западном "петорком" описује председник државе. Очекује проблеме, најављује консултације, нада се јединству.

"Од оних од којих сам то очекивао, због одговорности коју су морали да покажу, то су наши политички представници, то нисмо добили. Добили смо њихово уједињење, без обзира што су све супротно говорили само неколико дана раније, на теми на којој не би требало да иде било ко против некога. Нажалост, они су и овог пута изабрали да иду против Србије. Њима и свим међународним представницима, а пре свега вама поштовани грађани Србије, говорићу о свему, о свим темама, о свим проблемима са којима се суочавамо и изборима који су пред нама у понедељак у послеподневним сатима", поручио је Вучић дан након састанка.

Реаговала опозиција

Претходно је опозиција реаговала на најаву председника да је спреман да размотри примену француско-немачког предлога за решење косметског питања.

Српски покрет Двери тражи хитну седницу Народне скупштине због, како кажу, новог западног ултиматума.

Коалиција НАДА захтева од председника да грађане хитно обавести о садржини плана и каже које су последице уколико план одбијемо.

ПОКС очекује јавну расправу, ЛСВ да се предлог хитно прихвати.

Наговештаји о предлогу 

Након састанка са "петорком", Вучић је наговестио зашто предлог није у потпуности прихватљив.

"С тим што сам направио врло јасним једну ствар и показао сву бригу и резервисаност по једном важном питању и по једној важној ствари. Наравно, не могу да говорим о томе јер предлог није јаван", изјавио је Вучић.

Ипак делови споразума доспели су у јавност. Једна од тачака подразумева да се Београд не противи чланству Приштине у међународним организацијама, укључујући и УН.

"Ако се Србија не би противила чланству у евроатлантским институцијама, онда би веома лако САД и Запад могле да сломе отпор пет чланица Европске уније које не признају Косово и четири чланице НАТО-а да оне бар прихвате и омогуће тзв. Косову чланство у тим организацијама. Мислим да се у овој фази ради о томе. Наравно, у изглед се стављају бенефити ако би се тако нешто прихватило и штета која би могла да настане ако се тако нешто не прихвати", рекао је председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун.

Правник Милан Антонијевић каже да је очигледно да Приштини не одговара конструктиван приступ.

"Не знам због чега се на такав начин заиста ниподаштава и жеља Србије да за преговарачким столом остане, да даје конструктивне предлоге, да се саглашава са нечим што заиста води ка нормализацији односа. Имали сте и претходне споразуме, од енергетике у јуну па све до данас, где смо некако преговарали и дошли до тог једног решења које је задовољавајуће и за Београд и Приштину", рекао је Антонијевић.

"Отворена рана" као последица за регион

Рачуницу користи и штете донекле појашњава амерички изасланик за регион Габријел Ескобар након јучерашњег састанка. У разговору за Глас Америке каже да формирање ЗСО и преговори о француско-немачком предлогу нису у потпуности повезани.

"Не желим да говорим о дискусијама које се воде у контексту дијалога, али могу да кажем да смо детаљно разговарали о томе које су последице за регион ако не напредује. Да има отворену рану и замрзнути конфликт који заправо и није замрзнут, да заједница на северу Косова живи у тензијама, са барикадама и под притиском, људима који су забринути... О томе смо разговарали. И то желимо да решимо у контексту дијалога", рекао је Ескобар.

Најављује и скори наставак дијалога у Бриселу. Иако нема датума следећег сусрета, каже да се о томе разговара.

(РТС/Фото: Еуронеwс)