Родитељство на испиту: Казна или награда?

Вријеме је модерних комуникација, све бржег начина живота и мањка времена. Истраживали смо, колико је тешко данас, у савременом добу, бити добар родитељ.

Република Српска 21.01.2023 | 20:00

Раде Симеуновић из Бијељине отац је седморо дјеце. Најмлађе има шест, најстарије 26 година. Каже, улога родитеља никад није била тежа.

"Многи родитељи праве огромну грешку у васпитању. Зашто? Не смије код дјетета постојати казна, то је прерано, постоји само награда која даје вишестуруко добре резултатте. Систем казна-награда негира једно друго", каже Симеуновић.

Породица – темељ живота, упориште, мјесто гдје учимо велике лекције – од првих корака до важних спознаја о животу. Породица је наша сигурна лука и неисцрпан извор љубави, пажње, подршке и инспирације. Здрава породица је та која нас мотивише да увијек идемо даље и остваримо своје снове. Колико је тешко бити стуб породице, добар родитељ и исправан животни учитељ?

"Прије свега треба показати својим личним примјером дјеци у времену када смо сви окренути дигиталном свијету да се вратимо животним вриједностима, живот у природи, цркви и књизи. Тешко ће дијете које гледа родитеља који по цијели дан гледа у ТВ, телефон или лаптпоп сутра бити нешто друго", истиче ђакон и отац четворо дјеце Бојан Чечар.

Премда стручњаци упозоравају како викање на дјецу, баш попут физичког кажњавања, и те како утиче на њихов емоционални развој, многим се родитељима то у одређеном тренутку чини као једино рјешење, иако касније жале због тога. Зато је, савјетује струка, потребно, вратити родитељима моћ, ослободити их сталне кривице, како би могли да буду у стању да поставе и штите границе дјеци.

"Умјесто да дјетету "остави телефон" па поново, па поново... сасвим је довољно рећи једном, у супротном ће ти мама морати да одузме, тиме родитељ преузима одговорност како ће дијете да користи телефон", наводи Биљана Грбовић, савјетник за родитеље.

Ђакон Бојан Чечар додаје:

"Дјете које не зна за ограничења сматра се да је несрећно дијете. Када зна за границе осјећа да неко брине за њега, дијете које не зна за границе које је распуштено оно је несрећно јер осјећа небригу."

Да би дјеца успјешно пребродила све фазе одрастања потребне су радне навике, које се данас, нажалост, сматрају превазиђеним, кажу стручњаци. Потребне су чврсте границе, али највише је потребна љубав. Јер се, ту се слажу сви, прави ауторитет заснива на несебичној љубави.

(БН / Фото: Илустрација)