За (не)рад представништава Српске у свијету 5,3 милиона

За рад 8 представништава Српске у свијету одобрено је укупно 5 милиона и 300 хиљада марака.

Република Српска 21.01.2023 | 20:00

Одлука о расподјели новца за финансирање рада представништава Републике Српске у иностранству за 2023. годину нашла се пред министрима у Влади Српске. Ти министри су је аминовали. Како нам је потврђено у Министарству за европске интеграције и међународну сарадњу, за рад 8 представништава Српске у свијету одобрено је укупно 5 милиона и 300 хиљада марака.

Највише новца иде за лобирање у Руској Федерацији и то 960 хиљада марака. На другом мјесту налази се оно са сједиштем у Београду, за чији рад је у овој години предвиђено 930 хиљада марака.

Нешто мањи износ новца, 780 хиљада, планиран је за Представништво Српске у Белгији, док ће 30 хиљада марака мање бити прослијеђено у Аустрију.

Представништво у Америци добиће 620 хиљада марака, а у Њемачкој 540 хиљада. Најмање новца у овој години планирано је за лобирање у Грчкој и Израелу и то 400 хиљада, односно 320 хиљада марака.

„Оно што јесте кључно питање, осим тога што хоћемо да знамо колико се пара троши, ко их троши, у које намјене, шта су ефекти, шта је садржај рада. Шта су они урадили за годину дана свог рада? Шта су они урадили да барем један приватник или послодавац из те земље у којој се налази представништво дође и уложи свој новац", пита Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а.

Ресорни министар Златан Клокић пред камером БН телевизије признаје да нису довољно оправдали рад представништава домаћој јавности, али да извјештају о њиховом раду постоје и да представништва имају обавезу да доставе своје годишње и полугодишње извјештаје Влади Српске.

„Када говоримо о представљању резултат њиховог рада, незадовољан сам што они нису представљени јавности у Републици Српској, јер је очито погрешна процјена била да они морају бити видљиви у земљама у којима имају своја сједишта. Као што је и премијер у свом експозеу рекао, анализираћемо рад представништава, а све у циљу прављења ефикасније мреже представништава и како би наша привреда имала свој сервис у иностранству", поручује Златан Клокић.

Извјештај о раду на својој званичној страници има за сада само Представништво Републике Српске у Србији, док у преосталих седам увид има само Влада РС. Новинари који дуго прате рад представништава Републике Српске у свијету кажу да се морају полагати рачуни о трошењу буџетског новца, што код издавајања средстава за лобирање није случај.

"Ми имамо ту три проблема. Имамо представништва која постоје, а не знамо како послују. Имамо представништва за која они тврде да постоје, а не постоје, као што је ово у Израелу и имамо представништва за која они тврде да ће основати, а никад га нису основали, попут оног у Сарајеву.  Све то око представништава је као да имамо неку тајну организацију. Они добијају неки новац из буџета. Не знамо ниједну фирму коју су они довели или направили контакт. Никоме не полажу рачуне осим очигледно ресорном министру", каже Синиша Вукелић, новинар и уредник портала "Капитал".

Влада Републике Српске је и у прошлој години одобрила укупно 5,48 милиона марака за лобирање у иностранству.

(БН)