Није могућа краћа радна недјеља за раднике у БиХ

Оно што у свијету постаје нормално, за раднике у БиХ звучи невјероватно, али примамљиво.

Република Српска 15.01.2023 | 20:51

Запослени у неким свјетским компанијама добили су право да одраде пуну радну недјељу за четири дана умјесто уобичајних пет, а да им плата остане иста. Мање радних дана не значи да ће радити мање, него ће једноставно радно вријеме ускладити са обимом посла.

Већина радника каже да је срећнија јер свој живот живе на бољи и љепши начин.

Радници су, показали су резултати, продуктивнији и задовољнији, а срећан радник је добар радник, кажу послодавци који су идеју прихватили и реализовали. Истичу да је оно што тиме желе да постигну да радници искористе тај додатни дан да се опусте и потпуно забораве на посао.

Оно што у свијету постаје нормално, за раднике у БиХ звучи невјероватно, али примамљиво.

“У данашње вријеме када депресија представља велики проблем, када људи имају прихолошке проблеме, више времена би користило да боље, здравије и љепше живе”, каже Дарко Пурић, радник из Добоја.

Бијељинци са којима само разговарали потврђују да је идеја о четири радна дана добра, да би радници били задовољнији и мање нервозни, јер би вријеме могли да проводе са породицом и пријатељима, да се друже и излазе.

Имали би, кажу, више времена за своју дјецу, што је родитељима најбитније.

Више слободног времена за васпитање и одгој дјеце као једну од највећих добити краће радне недјеље, издвајају и социолози.

Социолог Владимир Васић каже да због недостатка времена за посвећеност дјеци имамо доста случајева социјално и васпитно запуштене дјеце.

“У бази патолошког, када је у питању проблем дјеце са проблематичним понашањем и малољетничке деликвенције, један од кључних разлога зашто долази до тога је недостатак слободног времена родитеља”, наводи Васић.

Иако звучи као утопија, потребно је дати шансу свакој опцији која би истовремено била исплатива за послодавца и створила радника који би остао одан послодавцу, сматра Дарко Пурић.

“Мислим да би послодавац нпр. могао, за почетак, скрати тај пети радни дан, да се ради до 13 часова, па да видимо да ли има разлике и утицаја на производњу. Тај постепен начин би можда био и најбољи”, оцјењује Пурић.

Додаје да би, ако би продуктивност била иста и са скраћеним радним временом, радници могли да добију слободан цијели тај дан.

Ипак, за послодавце у БиХ је четвородневна радња у производњи немогућа јер, кажу, мање радних дана значи мање сати и мању плату, кажу у Унији удружења послодаваца Републике Српске.

“Постоје неки пројекти у свијету за које још не постоје резултати. Међутим, све те пројекте су подржавале државе да би се утврдило какви су ефекти. Знамо да у свијету увијек буде “фенси” идеја, па ћемо ми сачекати да видимо који су стварни ефекти тога”, каже Саша Тривић, предсједник Уније.

Иако су свјесни да краће радно вријеме није оствариво у појединим секторима, грађани су једногласни: за тако нешто нема воље међу већином послодаваца.

“Послодавци увијек желе да извуку максимум из радника, да се ради што више. Чак је и укидање радне недјеље већина послодаваца тешко прихватила, па би жељели да се радници врате на своја радна мјеста и тим даном”, сматрају анкетирани Бијељинци.

Тешко је говорити у додатним правима радника у БиХ која има огроман број незапослених, у којој се често не поштују ни основна људска права, у којој неким радницима касне плате или се не уплаћују доприноси. Земљи у којој неријетко запослени раде по 12 умјесто 8 сати или по два посла како би прехранили породицу, каже Васић.

“Имамо законом дефинисан минималац, а људи раде испод минималца. Имамо дефинисано да труднице имају право на трудничко боловање, а безброј је случајева у Српској и ФБиХ да те жене остају без посла. Слово закона у многим случајевима штити раднике, али у пракси имамо случајеве да поједини послодавци прогоне обичног радника”, јасан је Васић.

Он додаје да се радник често бори и за седми слободан дан, онај који су му “прописали и људски и Божји закони”.

Дакле, да бисмо уопште могли говорити у увођењу неких погодности за раднике и усклађивању са европским стандардима, потребно је прво уклонити патолошке појаве у сфери рада и понекад робовски однос према радницима у БиХ, закључује Васић.

(БН Фото:Илустрација)