Праштај, моја Републико Српска!

Данас је, моја Српска, твој рођендан - једна страна упорно негира легитимитет прославе твог рођендана, а друга страна га, Бог зна како, пркосно прославља. 

Спрема се свечани дефиле, спремне су заставе, говори који потенцирају националистички набој, купљена су за твој рођендан и најскупља одијела, ту су и фото-репортери који ће хватати кадрове српских ''великана'' који ће на сав глас пјевати твоју химну, можда ће се неко латити и микрофона, салутираће српски ''великани'', биће то својеврсни догађај о којем ће извјештавати телевизије, портали, писати новине...

Хоћеш ли бити поносна, моја Српска, због тога?

Је ли ти, моја Српска, право што је на твом челу човјек који је на изборима ''побиједио'' тако како је ''побиједио'', што су изборну вољу твојих грађана куповали за 100 конвертибилних марака, за метар асфалта, за вечеру под шатором са бајатим печењем, што су изборне кутије бранили батинаши, што су се гласачки листићи твог народа прецртавали и проглашавали неважећим?

Знаш ли, моја Српска, да си дио државе која је проглашена за најсиромашнију у Европи? 

А, знаш ли, моја Српска, да си мјесто пребивалишта појединаца који су милијардери?

Видиш ли, моја Српска, колико ти дјеце одлази, трбухом за крухом? Овдје не вриједе њихове дипломе ако нису унутар ''црвене књижице'', овдје се не поштује њихово знање ако нису спремни да сакупе неколико стотина сигурних гласова, ако желе да своје мишљење јасно и гласно изрекну, не прашта им се то, моја Српска!

Најбољи су нам људи отишли, моја Српска, неке је у цвијету младости сасјекао несрећни рат, а неки су купили карте и отишли су далеко од тебе јер не виде своју срећу овдје, не виде своју будућност овдје...

Имамо велики број нерасвијетљених убистава, моја Српска, тобом харају мафијашки картели, криминалци на слободи, дилери и макрои...

Твоји су путеви блатњави, моја Српска, асфалт је овдје догађај док је у свијету метро још у 19. вијеку први пут изграђен, за асфалт се овдје купују људи. Наше су фирме закатанчене Српска, нема се гдје хљеб зарадити, овдје страни инвеститори не залазе, неће нас,  кажу, много нам је висок степен криминала и корупције...

Још смо заробљени оковима ултранационалистичких покрета, реторике, још нас држе као ''буре барута'', као експеримет, плаше нас свијетом, плаше нас да је сарадња са другим државама и народима издајничких порива, не дају нам да видимо свијета не би ли овако ''слијепи'' затворени у мраку видјели свјетлост...

Оковани смо, моја Српска, натопљена крвљу! Оковани!

Праштај моја Српска, али нисам био јуче на твојој прослави рођендана, на Свечаној академији, а ни данас, не желим да будем окружен људима који твоје име блате и који те годинама уназад уништавају!

Нећу ти ни честитати рођендан Српска, само ћу се за твој опстанак Богу помолити!

Јуче нисам био на Свечаној академији, нећу спремати велике говоре, данас сам посјетио оне који су за тебе крварили, које су увукли у рат ни криве ни дужне... Данас нећу бити на “свечаном дефилеу” већ ћу бити у Сокоцу на гробљу недужних младића који су пострадали у несрећном рату...

Ја ћу теби, моја Српска, пожељети да дочекаш свјетлост, ма колико овај тунел био дугачак једном и из њега морамо изаћи, једном ћемо свјетлост угледати, а када је угледамо, нико нас моја Српска неће зауставити више, нико...

Праштај, моја Српска!

Аутор: Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине