У 2023. години се очекује скупље брашно, млијеко...

Много тога ће поскупјети у 2023. години.

У Републици Српској поскупљења су кренуула са електричном енергијом. Према новом обрачуну, који ја на снагу ступио, 1. јануара, цијена електричне енергије до потрошених 500 киловата износи 0,0544 КМ/кWх, од 501 до 1.500 киловата 0,0914 КМ/кWх, а преко 1.500 киловата 0,2013 КМ/кWх.

Поскупљења електричне енергије на подручју Федерације БиХ, за сада нема, увјеравају надлежни. Може се, кажу десити, само само уколико дође до драстичне промјене која подразумјева прекомјерну потрошњу еленергије или потребе куповине исте на тржишту.

Економисти су увјерени да ће скупља струја за собом повући нови раст цијена већине роба и услуга или у најбољем случају ново задржавање на истом нивоу, јер су гориво и гас појефтинили.

БРАШНО

У децембру су по други пут у прошлој години поскупили пекарски производи и за сада кажу у овој бранши до поскупљења неће доћи, обзиром да су млинари одустали од поскупљења брашна за 10 посто.

Док су пекари оптимисти, млинари нису и поручују да је све могуће.

"Ако не поскупи гориво и ако пшеница не буде расла на берзама, вјероватно неће расти ни цијене брашна, бар не у значајнијем проценту”, каже предсједник Удружења млинара Републике Српске Зоран Кос.

Врећа стандардног брашна од 25 килограма у продавницама тренутно кошта од 30 до 33 КМ.

МЛИЈЕКО

Ни мљекари са сигурношћу не могу рећи хоће ли и када цијена млијека, која сада износи близу 3 КМ,  још расти. То, кажу, највише зависи од прољетне сјетве, јер су високе цијене ђубрива и сјемена.

ЦИЈЕНЕ У МАРКЕТИМА

Иако смо у 2023. годину ушли са нижим  цијенама горива, оне у мјесецу иза нас, а вјероватно ни у мјесецима који слиједе, нису довеле нити ће довести до појефтињења намирница у маркетима, без реакције надлежних институција.

У удржењима потрошача кажу да је невјероватно како се цијене нафте и горива прате када иду према горе и обавезно користе као разлог за поскупљења, док се потпуно игноришу када падају и када би, по логици, требало да се снизе и цијене основних животних намирница као и других производа које свакодневно користимо.

КРЕДИТИ

И кредити су све скупљи. Европска централна банка наставиће да повећава каматне стопе након што је то први пут у 11 година учинила у јулу прошле године.

Шеф холандске централне банке Клас Кнот је изјавио да очекује да ће ЕЦБ на пет наредних седница, од сада до јула 2023, постиц́и “прилично пристојан темпо заоштравања” монетарне политике кроз повећање камата за пола процента прије него што трошкови задуживања достигну врхунац до љета, преноси Ројтерс.

“И даље је повишен ризик од тога да је то премало. Тек смо на почетку другог полувремена”, навео је Кнот, који је такође члан Управног савјета ЕЦБ.

Подизање референтних каматних стопа ЕЦБ-а одражава се и на цијену задуживања – расту стопе еурибора, што аутоматски поскупљује и кредите у Босни и Херцеговини чија је отплата везана за кретање ове европске каматне стопе.

Циљ ЕЦБ-а је једоставан- веће каматне стопе би требале успорити развој компанија, платежна моћ радника би требала остати иста, што би у коначници требало обуздати и раст цијена.

ПРОГНОЗА ММФ-а

Ни прогнозе Међународног монетарног фонда за ову годину нису оптимистичне. Како је недавно изјавила  извршна директорица ММФ-а Кристалина Георгијева, 2023. ће бити тешка година за већи дио глобалне економије, јер ће се “главни мотори” глобалног раста – САД, Европа и Кина – суочити са слабљењем активности.

“Ова година биће тежа од године коју остављамо за собом”, рекла је Георгијева за Си-Би-Ес.

(БУКА   Цапитал)