Ево гдје шверцери крију робу и новац и шта им је изговор

– Наргиле, бијела техника, мобилни телефони, реплике оружја, велике количине готовине, луксузни сатови и златни накит су само неке од роба, које су путници покушали да прогурају поред цариника на граничним прелазима у БиХ. Непријављене ствари службеници проналазе на разним мјестима у пртљагу, у вратима возила, испод сједишта у резервним гумама или у филтеру за зрак.

Босна и Херцеговина 02.01.2023 | 16:02

Они који се баве контролама, поручују да их је рад на трену научио да ништа није немогуће и да ће људи на разне начине покушати да заобиђу законску регулативу, који каже да се за поједине робе мора платити царина или да можда није дозвољено да се она пренесе преко границе.

Гдје путници најчешће крију робу?

Службеници Управе за индиректно опорезивање БиХ објашњавају да људи сакривају робу на разним мјестима у зависности од врсте саобраћаја.

На примјер, у ваздушном саобраћају роба се крије у предатом те у личном пртљагу.

У жељезничком саобраћају, поред пртљага роба се крије у такозваним бункерима у кабини те у ходницима и тоалетима.

У друмском саобраћају у кабини камиона те у приватним аутомобилима и то у резервној гуми, резервоару за гориво, у сједиштима те у гепеку.  Наводе и да се роба крије у вратима возила те у филтеру за зрак у којем се, како кажу, најчешће проналазе новац.

Када су у питању аутобуси роба се крије се у простору за пртљаг као торба НН путника, затим у простору за путнике испод сједишта изнад сједишта, у бункерима код мотора,  додатним резервоарима за гориво као и у плафону аутобуса и у резервној гуми.

Од бијеле технике до реплике пушке

Шеф Царинског реферата на Граничном прелазу Изачић Аладин Мушић се за својих 20 година радног искуства увјерио да ће људи без пријаве, покушати да пренесу преко границе све и свашта, од предмета за свакодневну употребу, па до несвакидашњих као што је реплика пушке.

Мушић каже за ЦАПИТАЛ, да грађани у приватним аутомобилима углавном покушавају пренијети робу у вриједности од 350 КМ до 700 КМ.

У највећем броју случајева ради се о роби која се користи у домаћинству од чега највише издваја бијелу технику. Затим слиједи алкохол, те роба која се користи за спорт, лов и риболов.

„Роба се најчешће крије у гепеку аутомобила, те испод сједала возача и сувозача“, рекао је Мушић и нагласио да су чешћи случајеви неистинитог пријављивања робе, него да се та роба крије у возилу.

„На упит царинског радника да ли контролисано лице има робу коју треба пријавити за царинску контролу обично добијемо одговор да „нема ништа”, а што се након контроле утврди да то није тачно“, казао је он.

Када се дође у такву ситуацију да цариник пронађе робе које „нема“, онда иду изговори.

„Најчешћи кажу да нису знали да требају пријавити ту робу, извињавају се и говоре да се то више неће поновити те да ли се може опростити и слично“, навео је Мушић.

Возачи камиона „забораве понијети фактуру за робу“

Додаје да се у теретним возилима углавном може пронаћи роба широке потрошње, акцизни производи, роба која се користи као репроматеријал за даљу производњу те прехрамбени артикли.

Некада су ти проналасци сакривене робе већи, некада мањи, а Мушић каже да памти да је на овом граничном прелазу, на улазу у БиХ откривена камионска пошиљка разне робе широке потрошње, која је према њиховој процјени имала тржишну вриједност од око 95.000 КМ.

У рангу са тим „уловом“ је, како додаје и већа количина сакривених и непријављених цигарете која је откривена на излазу из БИХ, у вриједности око 80.000 КМ.

„Роба се крије у дубини транспортног возила, обично прекривена другом робом, сакривена иза дрвених преграда, у кабинама возача камиона те другим мјестима својственим превозном средству“, казао је он и додао да и возачи камиона такође имају своје изговоре.

„Обично кажу да су заборавили пријавити робу, да су заборавили понијети фактуру за ту робу, да нису знали да је натоварена та роба на камион, те питају да ли се та роба у том моменту може пријавити за увозно царињење“, навео је Мушић.

Омиљена роба су Ипхоне мобилни телефони

Са сличним ситуацијама се суочавају цариници и на другим граничним прелазима у БиХ.

Шеф Царинског реферата на граничном пријелазу Шамац Госпа Цвијановић је казала да је било покушаја преноса нове текстилне и техничке робе, наргила те мобилних телефона.

Објашњава да су једном приликом пронашли девет неупотребљаваних Ипхоне мобилних телефона, чија вриједност је процијењена на око 20.000 КМ

„Роба се крије на различитим мјестима, товарни простор возила, гепеку аутомобила, испод кућних потрепштина, иза сједишта, у касетама и слично“, рекла је Цвијановић за ЦАПИТАЛ.

И она каже да ухваћени појединци имају лепезу изговора који се могу груписати у неколико категорија “није њихова роба“, „не знају да то превозе“ или „не знају да немају право увоза“.

Није досадно ни на аеродрому

Немају само цариници на граничним прелазима пуне руке посла контролишући аутомобиле, камионе или аутобусе,  већ и они који раде у царинској испостави Аеродрома Сарајево.

Ту су за контроле задужени Нермин Рамићевић и Дамир Бурназовић, који заједно имају 53 радног искуства. За то вријеме су видјели и доживјели све и свашта.

Они поручују да путници у претходном периоду најчешће покушавају на незаконит начин да преносе скупе ручне сатове, дуванске производе, новац, златни накит, парфеме, лијекове, текстилну робу комерцијалног карактера те брендирану одјећу и обућу.

Наводе да због непознавања законске регулативе путници чине девизне прекршаје, покушавају пренијети умјетничке слике, нумизматичке колекције, месо и млијечне производе те робу која је добијена од заштићених врста флора и фауне.

Од упечатљивијих проналазака памте да су једном приликом пронашли скупоцјени ручни сат Ролеx у вриједности од 88.000 КМ, те велику количину готовине у износу од 120.000 долара.

Једни се љуте и пријете, други плачу

Објашњавају да људи који су „ухваћени на дјелу“ реагују на различите начине.  Са једне стране су они који почну са изговорима, а заврше у најмању руку са галамом.

Од таквих путника најчешће чују „како они имају право на то“ те да пронађене ствари „нису намијењене за трговину и шверц“.

Све те изговоре кажу Рамићевић и Бурназовић, прати омаловажавање царинских службеника и пријетње уз разне захтјеве или констатације типа „хоћу да ми позовете шефа“, „ви немате појма“ и слично.

Објашњавају да су напади најчешће усмјерени на интегритет царинских службеника те да често чују како „они не знају радити свој посао“ или да „немају право да отварају кофер“.

Таквим понашањем ти појединци желе избјећи плаћање казне или да смање износ казне коју требају добити, али им то више одмаже него помаже.

„За овакве дрске и безобразне путнике обично се покрене прекршајни налог“, поручују Рамићевић и Бурназовић.

Кажу да има и оних који су дјеловали у незнању.

„Путници који нису имали намјеру да прекрше законске прописе буду разочарани, уплашени, плачу и извињавају се да се то неће поновити“, објаснили су ови цариници .

(Цапитал Фото: УИО БиХ)