Ова одборница и директорица гласала за своје именовање

“Кадија те тужи, кадија ти суди”, тако би се могла описати политичка сцена у Босни и Херцеговини. Најновији примјер је именовања одборнице СНСД-а у Скупштини општине Вишеград за в.д. директорицу Дома здравља Вишеград. Тако ће нова директорица Снежана Ђуровић сама себи полагати рачуне: она ће истовремено локалној Скупштини подносити извјештаје о раду, те о њима гласати. 

Република Српска 29.12.2022 | 13:35

Пише: Слађан Томић

Великим политичким заврзламама у малој и неразвијеној општини Вишеград никада краја. Посљедња у низу одиграла се 13.12. када је са 11 гласова за и једним против на мјесто в.д. директора Дома здравља Вишеград именована Снежана Ђуровић, актуелна одборница у локалној скупштини. Након промјене скупштинске већине опозициони одборници бојкотују рад Скупштине, а једини одборник опозиције који је присуствовао сједници је ПДП-ов Миленко Јањић.

Од 21 одборника, скупштинску већину чини њих 11, међу којима је и Ђуровић. Из записника са сједнице који нам је достављен из стручних општинских служби, јасно је да је Ђуровић гласала сама за себе.

“Рјешење о именовању др Снежане Ђуровић за в.д. директора Јавне здравствене установе “Дом здравља” Вишеград усвојено је са 11 гласова “за” једним “против” и без суздржаних”, наведено је у записнику са сједнице. Будући да је на сједници било 12 одборника, од којих је једна Ђуровић, против је био само одборник Јањић па је подршка Ђуровић самој себи очигледна.

Записник са сједнице који доказује да је Ђуровић сама за себе гласала

Она се на позив новинара Импулса јавила, а након што је чула питање спустила је слушалицу. Након поновљеног позива кратко каже: “Не знам шта бих требала рећи, ето. Не разумем Ваше питање и не разумем одакле Вам мој број телефона.”

Но, питање је јасно - да ли је у реду сам себи бити ревизор и надређен. Јасно је да према мањкавом Закону о спречавању сукоба интереса Републике Српске Ђуровић није у сукобу интереса, али то не значи да је њен потез прихватљив у демократском друштву.

Ђуровић тако сматра да је у реду да сама себи буде надређена и то не сматра сукобом интереса, али сматра да је бивша директорица Соња Митрашиновић била у сукобу интереса јер је за њу гласала одборница која је у касније у Дому здравља именована за замјеницу директора.

“У образложењу приједлога је наведено да је др Соња Митрашиновиц́ именована на функцију в.д. директора, а касније за директора Јавне здравствене установе „Дом здравља“ Вишеград, на начин што је за именовање гласала и одборница у Скупштини општине Вишеград др Јасна Дујмушиц́-Видаковиц́, која је била пресудни 11-ти глас за избор, а касније по ступању на дужност директора др Јасна Дујмушиц́-Видаковиц́ је именована за замјеника директора Јавне здравствене установе „Дом здравља“ Вишеград, по приједлогу директора др Соње Митрашиновиц́”, стоји у образложењу смјене бивше директорке објављеном у Службеном гласнику Општине Вишеград.

Службени гласник општине Вишеград

Овај потез Скупштине општине Вишеград био би за сваку похвалу да се на истој сједници није показало да одборници имају дупле аршине. Смијенили директорицу због сукоба интереса, па именовали директорицу која је сама за себе гласала, али то не сматрају сукобом интереса.

Српко Баранац (ДНС), кључна једанаеста рука нове скупштинске већине, и предсједник Скупштине општине Вишеград за Импулс каже да су за смјену бивше директорице имали два разлога: сукоб интереса и неспровођење Одлуке о набавци санитетског возила.

“Сукоб интереса је један од разлога, други од разлога је неспровођење набавке санитетског аута и Дом здравља Вишеград готово годину дана нема санитетско ауто, новац стоји на рачуну, одборници новог сазива мисле да је то један од довољних разлога за смјену”, каже Баранац.

Но, упитан да ли је онда по истој логици сукоб интереса и именовање одборнице за директорицу која је гласала за своје именовање, одговара: “Закон је једно, сукоб интереса друго, сви ми можемо да тумачимо наше размишљање , шта је морално, а шта је сукоб интереса. Једино Комисија за сукоб интереса ће дати коначну ријеч ко је у праву, а ми к’о одборници имамо право да то тумачимо на свој начин и кажемо шта ми мислимо.”

Неморално, али по закону

Иако је образложење за смјену Митрашиновић с мјеста директорице био сукоб интереса, када је у питању именовање Ђуровић, предсједник Скупштине каже да о сукобу интереса одлучује републичка Комисија. За једне важи једно правило, а за друге правила не важе. Ако је сукоб интереса јер је за именовање директорице гласала њена будућа замјеница, како није сукоб кад одборница гласа сама за себе.

“Ја вам говорим, то није морално можда, али по закону је тако. Кад би ми све радили морално не би требало ни судова ни полиције, ништа. Сад је ствар закона, а закон то дозвољава”, појашњава Баранац.

Дамјан Ожеговић из организације Транспаренцy Интернатионал појашњава да према Закону о спречавању сукоба интереса директори јавних предузећа не могу бити уједно и одборници будући да они сами себи подносе извјештаје, одлучују о извјештајима институција којима руководе.

“Међутим оно што је спорно да наша комисија за спречавање сукоба интереса тврди да вршилац дужности није директор у пуном капацитету. Дакле, да вршиоци дужности директора не могу бити у сукобу интереса на начин на који могу бити директори који раде у пуном капацитету, према њиховом тумачењу”, појашњава Ожеговић за Импулс.

Но, додатни проблем је и што закон третира само јавна предузећа што Домови здравља нису.

“Такође, оно што јесте спорно, и што је велики недостатак у спречавању сукоба интереса јесте да он не третира јавне установе (Домове здравља, болнице…), те у том смислу у овом случају можемо говорити о два недостатка: закона и тумача закона односно Комисију”, додаје Ожеговић.

Стефан Благић, предсједник УГ “РеСтарт Српска” говорећи за Импулс оцјењује да је свакоме ко се имало бавио овом темом кристално јасно да су и закон и пракса на овој теми заказали.

“То се најбоље види на примјерима в.д. директора, за које Комисија каже да се не налазе у сукобу интереса ако су истовремено и нпр. посланици, јер тобоже нису директори у пуном капацитету. Са друге стране, они неријетко остају на позицији в.д. директора и дужи низ година, а раде све као и изабрани директори, па ту видимо озбиљан расцјеп између тумачења Комисије и стварности”, сматра Благић.

Примјера попут овог у Вишеграду је пуно, али власт на промјени закона не ради јер су управо они ти којима овакав закон одговара.

“Посебне нелогичности видљиве су на локалним нивоима, гдје много одборника истовремено врше и функције директора у јавним установама, што је, по мом мишљењу, недопустиво. Међутим, очигледно је да странке којима ово итекако одговара нису заинтересоване да мијењају ствари и на тај начин, на још једном примјеру, можемо да видимо да тјерају друштво у пропаст. Зашто? Па због тога што не може бити добро за друштво да си директор предузећа и одборник или посланик који гласа за пословно финансијски извјештај тог истог предузећа. Сукоб интереса који напросто избија очи”, мишљења је Благић.

Закон потребно мијењати

Законска рјешења требају ићи у том смјеру да третирају све јавне институције, будући да јавна установа чији је оснивач локална заједница подноси извјештаје локалном парламенту, сматра Ожеговић.

“Формално правно не постоје законске препреке, међутим суштински то би требало да буде сукоб интереса будући да руководиоци јавних институција на локалном нивоу се бирају у локалном парламенту којем опет на крају подносе извјештаје онда ти одборници и руководиоци подносе извјештај сами себи. Дакле, суштински је то сукоб интереса, али законски није”, сматра Ожеговић.

Осврћући се на случај директорице и одборнице Ђуровић додаје да је то тек сукоб интереса те да према многим законима који третирају рад локалних парламената сви одборници који имају директан финансијски интерес, приликом одлучивања би требало да се изузму од гласања.

“Тако и у овом случају, гдје не постоји формално-правно препрека за именовање, би требало да се изузме од гласања, да гласа сама за себе. Сукоб интереса се доказати, али се не може санкционисати будући да закон то не препознаје”, сматра Ожеговић додајући да је неопходно мијењати закон.

И одборник Јањић који је гласао против именовања нове директорице поставио је одборничко питање – да ли је Ђуровић гласала сама за себе и је ли то сукоб интереса. Јањић није хтио коментарисати случај за Импулс, али сазнајемо да ће се смијењена директорица судским путем борити за фотељу директорице јер је смијењена на почетку четверогодишњег мандата, односно након тек четири мјесеца рада. Током сједнице одборник Јањић је такође рекао да је смјена бивше директорице незаконита и политички мотивисана одлука.

Ђуровић је 10 година у скупштинским клупама без прекида, и већ је била у фотељи директорице Дома здравља Вишеград.

Док одборници већине и нова директорица не види проблем да руководи институцијом која је у надлежности локалног парламента у којем и сама сједи, Европска унија од Босне и Херцеговине наставља инсистирати на законском спречавању оваквих ситуација.

(Импулс)