Резиме 2022: Политичари убијали вријеме, ништа за добробит грађана није урађено

Обећали нове технологије, а испоставили нове преваре

Кренимо редом. Почетком ове године одржавали су се састанци под медијацијом међународних дипломата, а с циљем да се дође до измјена Изборног закона БиХ. Било је ту састанака на разним мјестима, а најмање у институцијама Босне и Херцеговине. Највише пажње јавности привукли су састанци који су се одржавали у једном неумском хотелу, гдје су предсједници политичких странака били “затворени” на два дана и гдје су се водили тешки преговори.

Преговори, као и сваки други, нису донијели никаквог доброг резултата за државу и грађане. Само смо могли послије свега чути како је ХДЗ БиХ имао своје захтјеве од којих није желио одустати, а да неке друге странке нису пристајале на исте захтјеве. Оно што су, наводно, усагласили, а касније ће се испоставити и преварили јавност, биле су техничке измјене Изборног закона БиХ.

Наиме, након дводневних преговора, предсједници политичких странака су се обратили новинарима и том приликом казали како су техничке измјене Изборног закона једина тачка око које се сви слажу, те да је увођење нових технологија у изборни процес веома могуће.

Исто су најављивали предсједници странака и када су састанке одржавали тих седмица у згради Делегације ЕУ у Сарајеву, али, као што знате, то је још једно у низу неиспуњених обећања које су политичари у БиХ дали грађанима ове земље.

Након што су неумски преговори око измјена Изборног закона окончани неуспјешно, ушло се у фазу у којој су политичари сами себи давали још по неку шансу за договор с обзиром да је крајњи рок за измјене Изборног закона био почетак маја, јер се изборна правила не могу мијењати након што Централна изборна комисија БиХ распише изборе.

Како су дани пролазили све је било јасније да договора странака неће бити, па се све чешће у јавности постављало питање да ли ће ХДЗ кроз институције у којима има своје кадрове блокирати финансирање избора.

То се и десило. Државни министар финансија Вјекослав Беванда (ХДЗ) избјегавао је донијети одлуку којом ће се из буџета обезбиједити новац ЦИК-у за провођење избора, те је високи представник у БиХ Цхристиан Сцхмидт наметнуо одлуку којом се осигурао новац за финансирање избора.

Протраћен мандат с неспособним политичарима

Тако смо у Босни и Херцеговини изгубили пола године у причи око измјена Изборног закона БиХ и причи о томе како поједини политичари блокирају усвајање буџета. Буџет смо добили тек средином године, институције до тада биле на привременом финансирању, а грађани увелико водили битке с инфлацијом и размишљали како премостити надолазећи период и несношљиве цијене режија и животних намирница.

Неколико седмица након наметнуте одлуке о финансирању избора, ОХР и високи представник постали су главна тема у Босни и Херцеговини, али и у Хрватској, с обзиром да се власт у сусједној Хрватској више бавила Изборним законом БиХ и Кристијаном Шмитом него својим проблемима.

Наиме, у јавност је процурио документ из ОХР-а који је представљао план високог представника и земаља чланицаСавјета за имплементацију мира (ПИЦ) о измјенама Изборног закона и Устава ФБиХ. План ОХР-а се није свидио странкама са сједиштем у Федерацији БиХ, осим ХДЗ-у и његовим партнерима.

Документ је процурио у јавност у јулу, некако пред колективни годишњи одмор у Парламенту БиХ који је иначе у августу. С обзиром да је у септембру услиједила изборна кампања за опште изборе, већ у јулу је било јасно да је 2022. година потпуно изгубљена за грађане. 

И оно мало наде што је било да ће у остатку мандата парламентарци и министри урадити нешто корисно за грађане, тада је пало у воду и већ је било јасно да улазимо у завршетак мандата најнеуспјешнијег сазива Парламента БиХ и Савјета министара БиХ.

Дошли су на ред и протести испред зграде ОХР-а у Сарајеву, грађани покушали исказати незадовољство нацртом документа који је процурио из ОХР-а, а главну улогу потом преузели политичари. У наредним седмицама готово да је једина тема био високи представник и тада евентуално наметање одлуке о измјени Изборног закона БиХ и Устава ФБиХ, а које ће се десити тек у изборној ноћи. 

Ову годину обиљежиле су и санкције за политичаре у БиХ. На “црној листи” САД-а завршили су предсједник ФБиХ Маринко Чавара, због блокирања функционисања Уставног суда ФБиХ и министар здравља РС Ален Шеранић због промовирања сецесионистичке активности јер је водио процес усвајања закона о лијековима РС.

Почетком године санкције су проширене на Милорада Додика, предсједника СНСД-а, због заговарања сецесије Републике Српске, тако што подрива овласти државних институција.

У јануару је санкционисан и државни заступник ПДА Мирсад Кукић, бивши дугогодишњи функционер СДА.

Исти дан када и Кукића, САД је санкционисао и Милана Тегелтију, савјетника Милорада Додика, и бившег предсједника ВСТВ-а. Како је саопштено из Стате Департмента, Тегелтија и Кукић су санкционисани због умијешаности у значајну корупцију.

Дан након општих избора у БиХ, америчко Министарство финансија је саопштило да је на “црну листу” додало и премијера ФБиХ Фадила Новалића, јер је злоупотријебио личне податке пензионера у корист у корист своје политичке странке, пред изборе 2018. године.

Неколико дана прије Новалића, на “црној листи” САД-а завршила је и државна тужитељица Диана Кајмаковић, за коју Одјељење за контролу имовине странаца америчког Министарства финансија наводи да је флагрантан примјер корумпираног државног тужитеља БиХ, повезаног с криминалним организацијама.

Но, Кајмаковић није једина особа из правосуђа која је завршила на “црној листи”. Ове године САД је санкционисао и бившу главну државну тужитељицу Гордану Тадић, јер је наводно "искористила своју позицију главне тужитељице за промицање властитих личних и породичних интереса, те наводно наплатила стамбену накнаду путем фиктивног уговора".

И Велика Британија је санкционисала политичаре из БиХ ове године, а на “црној листи” ове земље нашли су се Милорад Додик и Жељка Цвијановић. 

Но, како су ове санкције утицале на политичаре у БиХ?

Исто онако како су на њих утицале критике јавности јер су наплатили по 30.000 КМ отпремнине из буџета грађана за одлазак у пензију “на један дан” и враћали се на посао. Исто онако како су на њих утицале критике грађана што у институцијама новцем грађана купују најскупље аутомобиле и користе разне друге привилегије. Дакле, никако.

Ове године је било помало и приче о томе како помоћи грађанима са државног нивоа, но и то се претворило у један општи циркус у којем су главну улогу имали заступници и делегати СНСД-а.

Гориво нам скупље да не буде гужве

Тема су били Закон о акцизама и Закон о ПДВ-у. Када бисмо ову причу покушали сумирати у једној реченици, могли бисмо казати да су политичари убијали вријеме до краја мандата, а неки и до пензије. Толико бесмислених и популистичких идеја и изјава је обиљежило ових шест мјесеци приче о акцизама да је то један добар материјал за филм.

Филм у којем бисте жељели приказати како политичари на најлакши начин могу правити грађане будалама.

Прича у коју је СНСД кренуо као странка која је прва предложила смањење стопе ПДВ-а на основне животне намирнице, да би је завршио као странка која је оборила суспензију акциза на гориво.

Да би циркус у причи о акцизама био потпун, побринуо се премијер Републике Српске, који ће неколико седмица послије изјавити како су у СНСД-у били против суспензије акциза како се не би стварале велике гужве на бензинским пумпама.

Након што другу половину 2021. године нису засједали државни парламентарци због недоласка посланика и делегата из Републике Српске, у 2022. години су почели долазити на посао, али као да и нису.

Ништа за добробит грађана и државе није усвојено, а и оно добро што је било предложено, оборено је у Дому народа ПСБиХ вољом делегата СНСД-а и ХДЗ-а.

Подржали само повећање својих плата, све остало оборили

Једино што делегати СНСД-а и ХДЗ-а нису оборили јесте повећање плата министрима и парламентарцима за око 1000 КМ.

Наиме, након што су током љета измјеном закона повећане плате полицајцима за око 80 КМ, по аутоматизму су повећане и плате државним парламентарцима, министрима и члановима Предсједништва БиХ за више од 500 КМ.

Но, ту није био крај, у децембру су из Синдиката који заступа службенике запослене у институцијама БиХ казали да се у нацрту буџета за 2023. годину повећава основица за плате државним парламентарцима, министрима и члановима Предсједништва БиХ и то повећање би требало износити око 1000 КМ.

Поређења ради, онолико колико износи просјечна плата у БиХ, толико износи једно повећање плате мало виђенијем политичару.

Дакле, двије су ствари око којих су се странке договориле у 2022. години. То је повећање плата политичара и незаконита трговина мјестима у бирачким одборима.

Мјесец је септембар, почела је изборна кампања. Наизглед  мирно, но у позадини су били договори политичких странака за кршење Изборног закона БиХ и трговину мјестима у бирачким одборима.

Ово лажно представљање први пут је законски кажњиво ове године, након што је високи представник интервенисао у Изборни закон БиХ и наметнуо одредбу којом је трговина мјестима у бирачким одборима кажњива. Иако је законом омогућено да се овакве преваре кажњавају и са 10.000 КМ, ЦИК није желио кажњавати странке већом казном од 4.000 КМ.

Међу кажњеним странкама за лажно представљање су СДА, ХДЗ, СНСД, СДП, Странка за БиХ, Народна странка радом за бољитак и друге. Иако их је ЦИК “припазио” ниским казнама, то није спријечило СНСД да најаве смјену чланова ЦИК-а за наредну годину.

Прошли су и октобарски избори, а седмице смо изгубили чекајући да се преброје гласови. И када су се пребројали, настали су нови скандали, оптуживања, кривичне пријаве и шта све не.

За бројне изборне крађе још нико није процесуиран. Чак још није ни утврђено ко ће чинити државни Дом народа, јер још траје тракавица звана “Пети делегат у Клубу Срба Дома народа ПСБиХ”.

Пред крај године дошао је и ненадани поклон за политичаре у Босни и Херцеговини. Добили смо кандидатски статус за чланство у Европској унији. Нажалост, то није резултат рада наших политичара и институција, већ тренутне геополитике.

Када је ријеч о 14 приоритета Европске комисије, ни у овој години власти нису радиле активно на испуњавању ових услова. Испуњено је тек неколико техничких услова.

Од суштинских реформи и измјена кључних закона нисмо добили готово ништа, јер СНСД и ХДЗ нису били расположени за пут БиХ ка ЕУ. Тачније, својим гласањем у Парламенту БиХ су радили на томе да га спријече.

(БУКА  Фото:ЦИН)