Брз раст камата, будите опрезни при подизању кредита

Подизање референтних каматних стопа од стране најважнијих свјетских финансијских институција неминовно ће довести до повећања камата на кредите за привреду и грађане, упозоравају из Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБРС).

Република Српска 27.12.2022 | 20:54

На дјелу је најбржи раст камата од увођења евра 2002. године. Европска централна банка (ЕЦБ) је у октобру и септембру подигла камату за 75, а у јулу за 50 базних поена, чиме су њене стопе изашле из негативне зоне први пут од 2014. године.

Средином децембра, ЕЦБ се одлучила за ново повећање референтне каматне стопе, подигавши је са 1,5 одсто на два одсто што је изузетно високо у односу на каматна очекивања у Европи и код нас.

Подизање референтних каматних стопа ЕЦБ-а доводи и до раста цијене задуживања. Наиме, расту стопе ЕУРИБОР-а што аутоматски поскупљује и кредите чија је отплата везана за кретање ове европске каматне стопе.

Удружење економиста РС СWОТ недавно је покренуло пројекат Финансијске писмености како би се грађанима на што бољи начин предочиле „замке“ које се крију приликом узимања кредита.

Овај пројекат подржала је и Инвестиционо-развојна банка Републике Српске.

Дражен Врховац, в.д. директора ИРБРС наводи да у Републици Српској готово сви знају да Инвестиционо-развојна банка има најповољније кредитне линије за привреду и становништво, многи људи не знају да ИРБРС не ради директан пласман кредита становништву већ да се ти кредити узимају посредно преко комерцијалних банака.

“Најбоља заштита од каматних удара код новог задуживања свакако је уговарање кредита са фиксном каматном стопом која остаје иста без обзира на остала каматна кретања на тржишту. Уговарајући овакву каматну стопу са банком, корисници кредита у потпуности су заштићени од каматног ризика”, казао је Врховац.

Према неговим ријечима фиксна камата може носити више трошкове задужења у моменту узимања кредита у поређењу са онима по промјењивој стопи. Међутим, стварни ефекти задужења по фиксној стопи долазе до изражаја на средњи или дуги рок, у условима високе волатилности на финансијким тржиштима каква је данас присутна.

“Управо је и то један од разлога због којег смо подржали пројекат Финансијске писменост јер као друштвено одговорна институција имамо обавезу да грађанима додатно скренемо пажњу на шта треба посебно да се стави фокус приликом узимања кредита”,  каже Врховац.

Он је савјетовао све који размишљају о кредитном задуживању да не прецјењују своју кредитну способност, у смислу уредног сервисирања својих обавеза те да рачунају и на могућност даљег погоршања кредитних услова у међународним оквирима. Ово посебно код задужења која се реализују по варијабилној каматној стопи.

Што се тиче могућности за даљи раст каматних стопа широм свијета од стране централних банака, па и Европске централне банке, као мјере за ублажавање инфлаторних притисака, треба истаћи да је у Правилима пласмана ИРБРС по кредитним линијама ограничена и максимална излазна каматна стопа банке, тако да уз максималну каматну маржу финансијског посредника, каматна стопа за крајњег корисника не може прећи пет одсто, без обзира на раст ЕУРИБОР-а.

“Сигурно да ово пружа сигурност привредницима и осталим корисницима кредита ИРБРС што значи да ће у сваком могућем развоју догађаја на финансијским тржиштима имати на располагању повољна кредитна средства.Поред тога, стамбени кредити ИРБРС се реализују уз фиксну каматну стопу, тако да су корисници у потпуности заштићени од каматаних кретања на међународним тржиштима током цијелог периода отплате који је до 25 година”, казао је Врховац.

Он додаје да треба имати у виду да, у општем случају сузбијање инфлације путем контракције потрошње кроз раст трошкова задужења може довести до успоравања укупне економске активности, а ово опет са своје стране води стагнирању општих екомонских и социјалних услова.

„Управо се у томе и огледа улога развојних банака у условима кризног развоја да, кроз концепт контрацикличног дјеловања подстичу одржавање економске активности и даљи друштвено-економски раст и развој,“ наглашава Врховац. 

(Цапитал)