Законом о јавним набавкама не лијечи се корупција

Један од услова за улазак БиХ у Европску унију била је и измјена Закона о јавним набавкама, која је недавно ступила на снагу. Закон је измијењен али у корист одговорних лица јавних предузећа и установа, који по новим правилима умјесто 6.000 марака, за набавку роба и услуга сада имају могућност да располажу са 10.000 марака. 

Република Српска 25.12.2022 | 19:46

Склапање директних споразума без јавног надметања, осим што оставља простор да директори јавних установа бирају понуђача по властитој жељи и користи, сада је за потребе ових установа обезбијеђена већа свота новца.

"То оставља умногоме, одријешене руке руководиоцима јавних институција да закључе директне споразуме на минималну вриједност, знајући да ће га у току године моћи проширити и на тај начин заобићи неки транспарентнији постопак, који би били у обавези расписати. Такође пракса је показала да управо вреба опасност јер се цијепањем набавки, односно недозвољеном подјелом цијепања набавки врши уораво кроз директне споразуме на начин да се једне робе радове и услуге, за које би се требало путем неког транспарентнијег поступка исте набављати, да се подијели на неколико директних споразума и на тај начин се заобиђе било каква конкуренција“, каже Дамјан Ожеговић из невладине организације Транспаренцy Интернационал БиХ.

У теорији, обезбјеђивање више средстава, требало би да побољша функционисање ових институција, како би се могао набавити сав потребан материјал, без жалби и одуговлачења процеса набавки. Међутим како је корупција постала нова реалност и није страна многима, повећање износа за додатне 4.000 марака за набавке оставља простор за веће малверзације, кажу правници.

"Та разлика између шест и четири хиљаде може да рађа одређене мањкавости у смислу фаворизовања одређених понуђача, да се под тим подведе понешто више од оног што тренутно је потребно уговорном органу у смислу те набавке, која је конкретно у питању и као што је то доста пута био случај, увијек су те мањкавости у смислу фаворизовања тачно одређених физичких или правних лица која закључују уговоре о јавним набавкама са уговорним органом“, истиче правник Миле Антонић.

Новим законом обезбијеђено је да се након завршене процедуре јавне набавке, за постојеће уговоре, вриједност може проширивати до 30 одсто, умјесто досадашњих 20 одсто. Уколико преговарач закључи уговор на одређени износ новца, моћи ће да анексира уговор и износ увећа за 30 одсто, што је такође у тероји корисно, а у пракси само за појединце. 

"Они који буду имали сазнања унапред да ће се робе, радови или услуге које ће се набављати, да ће се вриједност проширивати, а да немају финансијски интерес можда за тренутно процијењеном вриједношћу када се набавка распише, да ће моћи конкурисати, за разлику од конкуренције, која можда ту информацију нема  и на тај начин да ће им се моћи током трајања, односно реализације уговора, додатно проширити, односно додатно намаћи још средстава“, кажу из Транспаренцy Интернационала БиХ

"Лоша страна тога је јер је то потпуно нетранспарентан поступак, јавност не зна шта се стварно дешава када уговорни орган и понуђач преговорају о тих сада већ 30 посто. Не знају које су то ствари које су се евентуално промијениле од момента закључења уговора, до момента закључења анекса уговора и наравно даје могућност злоупотреба“, каже Антонић.

- Измјене закона дјелимично су позитивно оцијењене од стране Европске уније, што је и био један од услова за приступање Европи, међутим након тога, дјеловано је амандмански па су јавним институцијама руке одријешене, кже економски аналитичар Јелена Тривић. 

"Практично оставља простор одговорним лицима јавних установа, односно институцијама јавног сектора да директне погодбе склапају, односно да имају мало шири простор за те директне погодбе па сада ћемо, осим што редовно гледамо у извјештајима јавних институција да су скоро сви директни споразуми баш на 6.000 КМ. Сада ћемо гледати да су сви директни споразуими баш на 10.000  и то није основни проблем, проблем је што се јавне набавке дијеле практично, када прелазе 10.000, онда се опет своде на 10 тако што се подијеле у више послова“, казала је економски аналитичар Јелена Тривић.

Измјенама закона такође нису унапрђене кључне области које би спријечиле корупцију. Намјерно или не, занемарен је и дио политичког утицаја на рад чланова канцеларије за разматрање жалби, појашњавају наши саговорници.

(БН)