Српска се под СНСД брже задужује него што се развија

За вријеме владавине Милорада Додика и СНСД-а буџет Републике Српске је, захваљујући ПДВ-у, продаји Телекома и “усисавању” Фонда ПИО, са мање од милијарду повећан на више од четири милијарде марака, али то није било довољно јер истовремено су буџетска задужења повећана 15 пута, показују званични подаци Министарства финансија РС.

Република Српска 22.12.2022 | 12:44

У Информацији о стању дуга РС наводи се да су у 2008. години повучена кредитна средства у износу од 73,81 милион КМ или мање од пет одсто тадашњег буџета у висини од милијарду и по марака, док је буџетом за 2023. годину планирано задужење од чак 1,109 милијарди КМ, што је скоро 25 одсто усвојеног буџета за наредну годину од 4,1 милијарду КМ.

У истом периоду дуг Републике Српске се удвостручио и са 3,097 милијарди колико је износио на крају 2008. године порастао на 6,162 милијарди КМ на крају 2021. године. Ипак, економисти објашњавају да то двоструко повећање дуга у апсолутном износу није и стварно повећање, јер се дуг по правилу рачуна на основу бруто друштвеног производа, па је и на крају 2008. и на крају прошле године износио мање од 50 одсто БДП-а.

Из године у годину

Међутим, иако се у наведеној Информацији о дугу каже да се дуг уредно сервисира, види се да је из године у годину повећаван износ задужења у односу на отплаћене обавезе.

„У 2008. години по основу спољног дуга повучено је 73,8 милион КМ кредитних средстава, а исте године је за сервисирање спољног и унутрашњег дуга укупно плаћено 119,3 милиона КМ. У 2021. години по основу задужења и индиректног задужења РС створено је обавеза у укупном износу од 862,2 милиона КМ, док је по основу сервиса дуга и индиректног дуга РС из буџета плаћено 661,3 милиона КМ“, наводи се у Информацији о дугу РС.

Ескроу рачун

Поред тога што је од 2008. до 2023. године проценат кредитних средстава у буџету повећан са мање од пет на скоро 25 одсто у истом периоду потрошено је и милијарду и по марака са рачуна посебних намјена или тзв. ескроу рачуна.

Само од продаје Телекома Српске почетком 2007. године на ескроу рачун је легло 646 милиона евра, што је у том тренутку било равно годишњем буџету РС. Према Консолидованом извјештају о извршењу буџета РС на крају 2021. године на ескроу рачуну се налазило мање од три и по милиона или прецизније свега 3.401.562 КМ.

У 2009. години, наводи се даље, у Главној књизи трезора на име расхода евидентирано је 146,35 милиона КМ, а те године повучена су кредитна средства у износу од 313,65 милиона КМ по основу спољног дуга, док нових задужења по основу унутрашњег дуга години није било.

„У Главној књизи трезора за 2010. годину на име расхода евидентирано је 173 милиона КМ, а повучена су кредитна средства у износу од 338 милиона КМ по основу спољног дуга“, наводи се у информацији.

У 2011. години, каже се даље, на сервис спољног и унутрашњег дуга, те на сервис индиректног унутрашњег дуга отишло је 244,8 милиона КМ, док је повучено укупно 538,3 милиона КМ кредитних средстава, од чега је 196,8 милиона употријебљено за финансирање буџетског дефицита.

„Спољни и унутрашњи дуг се редовно сервисира, те је по том основу у 2012. години на име расхода евидентирано 327,9 милиона КМ, док је у истој години повучено укупно 674,8 КМ“, каже се у Информацији и прецизира да је те године по основу емитованих трезорских записа повучено 124,9 милиона КМ који су искориштени за покриће унутрашњег дуга.

У 2013. години на име расхода евидентирано је 417,7 милиона КМ, а повучено само десет милиона више кредитних средстава или прецизније 427,4 милиона КМ, док је у 2014. години на име расхода евидентирано 518,1 милиона КМ, а повучено укупно 643,2 милиона КМ кредитних средстава.

„По основу сервиса дуга и индиректног дуга РС у 2015. години плаћено је 505,3 милиона КМ, а у истој години остварено је укупно 546,3 милиона примитака у буџет. За сервисирање дуга у 2016. години из буџета РС плаћено је 660,6 милиона КМ, док је по основу задужења и индиректног задужења створено обавеза у укупном износу од 727,01 милион КМ“, наводи се у информацији.

Након што је 2017. и 2018. године први пута из буџета више средстава издвојено за враћање кредита, него што је узето нових кредитних средстава, у 2019. години настављено је са дотадашњом праксом, па је по основу задужења створено обавеза од 619,2 милиона КМ, а плаћено 586,6 милиона КМ.

„У 2020. години је створено 816,4 милиона КМ обавеза, а из буџета на име задужења плаћено 481,96 милиона КМ. У 2021. години је створено 862,2 милиона КМ обавеза, а из буџета РС плаћено 661,3 милиона КМ“, наводи се у Информацији о дугу.

Према ребалансу буџета за текућу годину, примици од задуживања износили су 623,5 милиона КМ, док су издаци за отплату дугова износили 450,3 милиона КМ. Буџетом за наредну годину предвиђено је пробијање плафона од милијарду марака када је ријеч о задужењу, јер је на име примитака планиран буџетски приход од чак 1,109 милијарди КМ, док је за враћање задужења планирано скоро 25 одсто буџета од 4,1 милијарду КМ или 922,4 милиона КМ.

Декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Марко Ђого каже за ЦАПИТАЛ да што се тиче апсолутног износа задужења да ситуација данас није много гора, него прије петнаестак година.

„Висина дуга се мјери према висини БДП-а и по том параметрима ситуација није гора, јер дуг износи око или нешто испод 50 одсто БДП-а. Међутим, што се тиче динамике отплате дуга, наредна година ће бити најтежа у првом реду зато што на наплату стиже једнократна отплата задужења реализованог прије неколико година на Бечкој берзи у износу од 180 милиона евра“, каже Ђого.

Ђого: Зависи од политике

Он истиче да ће предстојећа година бити изразито изазовна, јер су у буџету планирани примици од 1,1 милијарду КМ, додајући да од политике увелико зависи хоће ли Влада обезбиједити та средства.

„Највеће финансијске институције показале су да највећи утицај на њихове одлуке имају највеће и најмоћније државе. Да ли ће нама евентуално Србија или Мађарска прискочити и помоћи то такође много више зависи од политике, него од економије. О Русији се дуго прича, али до сада нисмо видјели ништа конкретно“, каже Ђого.

На питање да ли је могуће неко ново задужење као на Бечкој берзи, он каже да се опет враћамо на терен политике.

„Видимо да један дан слушамо изјаве политичара да само што није почео рат, а сутрадан смо на путу просперитета и добијамо кандидатски статус. Зато не могу ништа да предвиђам, јер неко ко се бави економијом као струком не може да испрати те и такве политичке промјене. Далеко сам од тих дешавања и не могу да дајем реалне процјене, али свакако да је елеменат политичке стабилности изузетно значајан приликом изласка на међународна финансијска тржишта“, закључује Ђого.

(Цапитал   Фото:Цапитал)