Данас је Свети Никола, заштитник путника, дјеце...

Српска православна црква и њени верници славе Светог Николу, заштитника путника, морепловаца, деце.

Република Српска 19.12.2022 | 07:24

Свети Никола је најчешћа крсна слава и један од најомиљенијих светаца у нашем народу. Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља.

Још почетком 20. века у градским срединама у Србији усталио се обичај да се деца дарују о Светом Николи, па су уочи празника остављала у прозор добро очишћене ципеле, а ујутро налазила поклоне. Веровало се да их је Свети Никола даривао.

У насељима Војводине, до Другог светског рата улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, те је улазио у куће где има деце и даривао их слаткишима и воћем.

Светог Николаја Чудотворца народ је још за живота прогласио светитељем. Био је милосрдан и скроман, велики борац за правду и истинољубив.

Први записи о епископу и доброчинитељу пореклом из Мале Азије, Светом Николи, потичу из четвртог века нове ере. Од овог свештеног лица, познатог по хуманости, настале су многе легенде и приче о данашњем Деда Мразу.

Посебно је био наклоњен деци, а забележено је да је помогао трима девојчицама како би их заштитио од проституције.

Легенда каже да је три вечери заредом пролазио поред њихове куће и кроз прозор убацивао врећице са новцем, не би ли им поклонио довољно новца како би преживеле без проституисања.

Управо тако настао је и обичај који би ваљало испоштовати.

Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава, а верује се да не треба започињати ни путовања. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.

Свети Никола пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

(Курир.рс  Фото: Схуттерстоцк)