Нема промјена, чим се формира Савјет министара сви ће се вратити на старе приче!

„Чим се формира Савјет министара сви ће се вратити на почетне позиције Осморка ће почети да прича о грађанској БиХ, Додик о независности, а ХДЗ БиХ о изборном закону. Они промовишу то, ја не очекујем да ће ту доћи до склада, дај Боже да гријешим.“ 

Република Српска 15.12.2022 | 22:53

Кандидатски статус Босни и Херцеговини за чланство у ЕУ је посљедица геополитичких односа, а не залагања домаћих власти, оцјењује бивши члан бх. Предсједништва Младен Иванић гостујући у емисији Мат БН телевизије.

Кандидатски статус за Бону и Херцеговину посљедица је геополитичких односа и жеље ЕУ и Запада да покажу да је ово простор њиховог утицаја, наводи бивши члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.

„Давањем кандидатског статуса они обиљежавају на неки начин као териоторију доминантно под својим утицајем. Мислим да је у питању значајан догађај, али не и нешто што ће произвести спектакулане промјене у наредном периоду. Нпр. Сјеверна Македонија је добила статус кандидата 2005. године, то је више од 17 година уназад, а ништа посебно од тога није имала. Ништа више ни новца, ни фондова у односу на оно шта је имала БиХ.“, оцјењује Иванић.

Бивши члан Предсјеништва БиХ подсјећа и да је БиХ задња која тај статус добија, прије ње су га добиле С. Македонија, Србија, Албанија и Црна Гора.

„Ништа ми нећемо имати бољи економску и правну ситуацију у односу на период који је иза нас. Ово је само врста политичке одлуке, јер шта су власти урадиле? Ништа посебно.“

Користи од кандидатског статуса за обичне грађане могу се наћи уз вољу политичара, наглаша Иванић и наводи примјер укидања роминга за земље Западног Балакана у ЕУ.

„Ја мислим да је сљедећи захтјев који бисмо морали поднијети да наши универзитети добију статус као да су у другим земљама ЕУ. То би нашим студентима помогло, а Еворпи не би био проблем, јер не одлучујемо.“, сматра  Иванић.

На питање да ли очекује промјене у понашању политичара у БиХ, Иванић одговара: 

„Не мислим да ће се мијењати. Уз то један дио њих је о Европи говорио форме ради, него што је у њу истински вјеровао, јер ЕУ тражи озбиљнију врсту понашања од оне коју ми имамо. Тамо и сама сумња на кривично дјело значи оставке, а не привођење људи, да прође без оставки. Наши политичари више воле да манипулишу с људима него да примјењују ЕУ критерије.“

О формирању нове власти у БиХ, каже:

„Чим се формира Савјет министара сви ће се вратити на почетне позиције Осморка ће почети да прича о грађанској БиХ, Додик о независности, а ХДЗ БиХ о изборном закону. Они промовишу то, ја не очекујем да ће ту доћи до склада, дај Боже да гријешим.“ 

Први значајан корак нове власти, могао би бити промјена Закона о платама у јавним институцијама, јер се по важећем Закону за који је својевремено  зелено свјетло дао СНСД-ов функционер Никола Шпирић, плате по истом кључу повећавају и административним радницима и функционерима.

Само што једном повећане плате функцонерима уставно не могу бити смањене. Једини начин да се то промијени да се финкционери искључе из тог Закона и да се за њих спреми ново законско рјешење, истиче Иванић. 

На крају, Иванић је става да се никакве значајније промјене у Босни и Херцеговини неће ускоро догодити, али да убрзано постајемо земља стараца, па ће према трендовима просјечна старост бх. становника у наредне двије деценије бити 50 година, што је поражћавјуће. 

(БН)