Поскупљења у БиХ испред осталих држава на Балкану

Протеклих мјесеци у државама Балкана, као и у другим земљама у свијету, значајно су порасле цијене основних животних намирница као и других производа, што највише погађа обичне грађане.

Босна и Херцеговина 10.12.2022 | 14:28

У земљама у регији осим горива, гријања и многих других производа значајно су поскупиле основне животне намирнице, попут брашна, уља и млијека. Иако цијене животних намирница варирају по градовима као и у маркетима, овдје су представљене просјечне цијене неких намирница.

Према најновијим подацима, литар млијека са 32 одсто млијечне масти најскупљи је у БиХи гдје кошта 1,40 евра, а потом слиједи Србија са цијеном од 1,30 евра, Сјеверна Македонија 1,05 и Хрватска гдје литар млијека кошта 0,97 евра.

Брашно је такође најскупље у БиХ, гдје, напримјер, један килограм брашна тип 500 кошта 0,70 евра. Слиједи Хрватска гдје килограм брашна у просјеку кошта 0,62 евра, Србија 0,60 и Сјеверна Македонија, гдје се ова намирница плаћа 0,59 евра.

Шећер је такође најскупљи у БиХ гдје грађани за килограм морају издвојити 1,15 евра, а у Хрватској кошта 1,10, Сјеверној Македонији 0,90 и у Србији 0,88 евра.

Сунцокретово уље је тренутно најскупље у Хрватској гдје литар кошта 2,12 евра, док је у БиХ 2,05 евра, Сјеверној Македонији 1,94 и Србији, гдје цијена литра уља у просјеку износи 1,58 евра.

Маслац је најскупљи у Босни и Херцеговини, гдје 250 грама маслаца кошта 3,36 евра. У Србији маслац кошта 3,23 евра, у Хрватској 2,92, а у Сјеверној Македонији 2,6 евра.

Един Пашић, предсједник Удружења потрошача Кантона Сарајево, истиче да постоје механизми да се заштите потрошачи у БиХ, али да се не користи скоро ниједан.

“Укратко, то су механизми попут ограничавања цијена, ограничавања маржи, опорезивања екстрапрофита. Све су то алати који су на располагању, чиме би се могле ограничити цијене, а индиректно би се могло ограничити тако што бисмо могли имати робне резерве, за почетак нафте, коју немамо, гдје би се нафтни деривати могли пласирати на тржиште да се мало уравнотежи цијена и ублаже ти удари, гдје би одређене социјалне категорије као и људи који троше много горива могли да ублаже тај удар”, казао је Пашић.

Посебно напомиње како на тржишту у БиХ има спекулативних појава и лажних несташица.

“Ако видимо да је инфлација у Босни и Херцеговини око 17 – 18 одсто, то значи да је одређени дио те инфлације узрокован нетржишним разлозима, односно повећањем цијена зато што се може. Једноставно, то је лов у мутном у кориштењу кризе”, каже Пашић, додајући да потрошачи требају пријављивати спекулативне појаве и сумњиве цијене на тржишту.

Како је рекао, потрошачи једноставно неће моћи издржати ове високе цијене.

“Сигуран сам да грађани то неће моћи поднијети. Већ сада имамо огроман притисак, као и приговоре на цијене гријања у Сарајеву гдје људи то више не могу платити. Људи једноставно то неће моћи више да плаћају. Људи ће морати одгађати одређене трошкове”, рекао је Пашић, напомињући да је потребно подузети нешто како би се ограничио раст цијена, посебно цијена нафте и гријања.

Нагласио је да су у БиХ протеклих мјесеци значајно поскупиле основне животне намирнице.

“Све врсте меса су драматично поскупиле. Од 2020. године пилетина је рецимо поскупила преко 100 посто. Задњи талас поскупљења је млијеко које је са марке и по отишло на 2,80 КМ. За те намирнице рецимо нема оправдања да толико поскупе јер млијеко се не прави од нафте. Откупна цијена млијека од 50 фенинга је остала скоро па иста у односу на прије двије – три године, а тржишна цијена је отишла преко 100 одсто”, рекао је он.

Пашић истиче да су у земљама регије Балкана подузете одређене мјере како би се заштитили потрошачи од растућих цијена, прије свега на умањивању пореза на додату вриједност (ПДВ).

“Хрватска је негдје у корони увела диференциране стопе ПДВ. Мислим да је Србија ограничила марже на одређене врсте производа. То су ствари које би требале да се ураде. Не треба ни бизнисменима одузети право на зараду. Међутим, треба их убиједити, да тако кажем, да ово није вријеме за екстра профит”, сматра Пашић.

Подсјетио је да потрошачка корпа у БиХ поскупљује сваке године.

“Већ сада је мистерија како људи састављају крај с крајем јер математика говори да једна просјечна породица не може са двије просјечне плате подмирити потрошачку корпу”, казао је Пашић.

(Анадолија/фото: агенције)