За БиХ је веома важно да постане чланица НАТО

"Улазак у НАТО требао бити приоритет за Босну и Херцеговину јер је руска агресија на Украјину, како је поентирао, показала да су чланице Алијансе много сигурније од оних земаља које нису, сматра Јовановић.

Босна и Херцеговина 06.12.2022 | 19:55

Политички коментатор Милован Јовановић у разговору за Н1 оцијенио је да најмоћније земље Европске уније требају да "вуку конкретније потезе" и што "хитније интегришу" државе Западног Балкана јер би то "обесмислило све балканске национализме" и довело би до "уједињења народа" на овим просторима. 

Такође, закључио је како би улазак у НАТО требао бити приоритет за Босну и Херцеговину јер је руска агресија на Украјину, како је поентирао, показала да су чланице Алијансе много сигурније од оних земаља које нису.

Предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић учествовала је на Самиту Европска Унија – Западни Балкан који се одржао у Тирани. Но, постојала је дилема хоће ли се појавити, а све је наводно зависило од Србије – односно, хоће ли Вучић у Тирану. Покушава ли Додик и са мјеста предсједника РС опструисати функионисање државне власти?

Наравно да он то покушава, али то није ништа ново. Својим одлукама и понашањем отворено се руга међународној заједници, практично ради шта жели док се реакције своде на вербалне осуде. Проблем је што Запад не реагује. Додику су уведене санкције и стављен је на “црну листу”, а у пракси то ништа не значи. Он је и даље један од главних реметалачких фактор у региону.

Каква је улога Русије на Балкану?

Русија је изолована и суочава се са никад снажнијим санкцијама. На Балкану она се традиционално такмичи са Западом, њен интерес јесте да остане замрзнути конфликт на Косову и да Босна и Херцеговина остане паралисан и нефункционална. Русија преко Балкана дестабилизује ЕУ.

Ми смо увијек била монета за поткусуривање. Русији прије свега не одговара стабилан Балкан. Главне чланице ЕУ, ту прије свега мислим на Француску, Њемачку, Шпанију и Италију морају да вуку конкретније потезе око Западног Балкана, то значи пусти силна поглавља.

То је све могло пити воде до 24. фебруара када је кренула брутална руска агресија. Неопходна је хитна интеграција свих шест земаља Западног Балкана јер би то обесмислило све балканске национализме и довело би до уједињења народа. Поправио би се стандард грађана и то би оснажило и Европску унију која је ослабила под деструктивним утицајем Русије, Кине и Турске.

Након много двоумљења, предсједник Србије ипак је јучер одлучио да присуствује самиту у Тирани. Да ли би за Србију било погубно да је одустала од учешћа на овом скупу?

Сигурно би то за Србију било штетно, дугорочне би биле посљедице. Вучић је успио ребрендирати савезништво са најмоћнијим земљам Запада попут САД-а и Њемачке. То је за Србију веома важно и битно.

Вучић је љут због тога што је косовска влада за министра изабрала Ненада Рашића, а за његову савјетницу Раду Трајковић. Је ли одступање Срба из косовских институција била грешка коју сада Вучић индиректно признаје?

Тешко је рећи. Вишеслојан је проблем. Бриселски споразум је потписан 2013. године, а централни дио њега је била Заједница српских општина која није имплементирана. Имали смо 2020. године потписивање Вашингтоснког споразума када је Хоти био премијер Косова. Садашњи косовски премијер је тај споразум саботирао на сваком кораку. Курти је један од највећих реметалачких фактор на Балкану.

Његов потез да убаци Рашића у косовске институције сви осуђују. То на неки начин прави штету не само Србији него и цијелом региону.

НАТО министри састали су се прошле седмице на самиту у Букурешту, а посебну пажњу су посветили Босни и Херцеговини, Грузији и Молдавији. И док се Милорад Додик званично противи НАТО путу БиХ, Савјет министара Босне и Херцеговине које предводи СНСД-ов Зоран Тегелтија недавно је једногласно усвојио приједлоге Програма реформи БиХ за 2021. и 2022. годину, два кључна документа који представљају политички и правни оквир сарадње БиХ и НАТО савеза. Како то коментаришете?

За Босну и Херцеговину је веома важно да опстане чланица НАТО. Рат у Украјини је показао да оне земље које су чланице НАТО-а су много сигурније него оне које то нису. Шведска и Финска, двије традиционално неутралне земље, одлучиле су се постати чланицама НАТО-а. Русија је већ добила нових 1.300 километара гранцице са НАТО-ом. Подиже се нова гвоздена завјеса, НАТО је показао хомогеност и јединство. Грађани у земљама НАТО-а се осјећају много сигурније него они који нису. 

(Н1 Фото: Архива)