Шта су им донијеле санкције? Највише позиције у држави

Милорад Додик, предсједник СНСД-а, годинама је на америчкој црној листи. Санкције су му уведене 2017. године због непоштивања одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о забрани организовања референдума.

Босна и Херцеговина 02.12.2022 | 12:44

 Доласком нове америчке администрације санкције су продужене. Додик годинама изражава антагнонизам спрам америчких званичника, од тога да је одбијао да се с појединим рукује, до тога да је специјалном америчком изасланику за Западни Балкан Габриелу Есцобару током једног сусрета отворено рекао “ј..е ми се за санкције”.

Иако је, због сецесионистичких претензија, више пута био дијелом извјештаја високих представника, европских званичника, парламентараца, амбасадора, Додику у политичком смислу ништа од овога није претјерано наштетило. Нити СНСД-у. Однио је снажну побједу у трци за предсједника Републике Српске с освојених 300.180 гласова, док је странка коју суверено води незаобилазан фактор ентитетске, али и државне власти.

Додику је и Велика Британија увела санкције, и то због “рушења територијалног интегритета БиХ”.

Управо је под британским санцкијама још једна високопозиционирана чланица СНСД-а, Жељка Цвијановић која је “помела” политичког противника у трци за члана Предсједништва БиХ, Мирка Шаровића. Тиме је постала и прва жена у Предсједништву.

Британске санкције бар у политичком смислу, на тлу БиХ, јој нису наштетиле. И Милорад Додик је функцију члана Предсједништва БиХ обављао без већих потешкоћа, упркос црној листи.

Жељка Цвијановић је на британску “црну листу” доспјела у априлу ове године, како је образложено, између осталог ”због покушаја да наруши легитимитет и функционалност државе Босне и Херцеговине”.

Уз Додика и СНСД, пречесто је и тема међународних званичнка и институција била улога ХДЗ-а и Драгана Човића, управо на дезинтеграцији Босне и Херцеговине. Но, први човјек ове странке није доспио на било чију црну листу, али је зато ХДЗ увјерљив изборни побједник, и такође један од незаобилазних фактора за формирање власти.

То им је омогућило да управо још једну особу с америчке црне листе именују на руководећу позицију и то члана Колегија највише законодавне институције у држави. Представничког дома ПС БиХ, након што је обнашао позицију шефа извршне власти у “политички блокираној” Федерацији БиХ.

Маринко Чавара је на озлоглашеној америчкој листи од јуна ове године.

“Данас су Сједињене Америчке Државе подузеле мјере против Маринка Чаваре и Алена Шеранића због њихових поступака који поткопавају Дејтонски мировни споразум и демократске институције БиХ”, наведено је у саопштењу објављеном на Тwиттер профилу Амбасаде САД-а у Сарајеву, од 6. јуна.

Даље наводе како је “Чавара је стављен на листу због одговорности за или саучесништво, због директног или индиректног учешћа у активностима или политикама које подривају демократске процесе или институције на Западном Балкану.”

Још један функционер с америчке црне листе добро је прошао “у народу”. Ријеч је о још актуелном премијеру Федерације БиХ, Фадилу Новалићу, којем је при томе у току и процес пред Судом БиХ због набавке спорних респиратора у вријеме пандемије Цовида 19.

Новалића је СДА кандидовала за Парламент ФБиХ те је он од многобројних кандидата ове странке освојио трећи резултат са 10.825. СДА је сигурно за Новалића имала велике планове, могуће нове високе позиције, но за сада формирање власти посматрају из опозиционог угла. Новалић у најмању руку остаје федерални посланик.

На америчку црну листу доспио је дан након Општих избора 2022. године, дакле 3. октобра. Подсјећамо и због чега:

“У својству премијера ФБиХ Фадил Новалић злоупотријебио је податке о пензионерима у корист властите политичке странке, а противно законима БиХ. Новалић је у недељи прије избора 2018. користио податке о пензионерима до којих је дошао преко своје службене позиције како би послао писма у којима је навео своја постигнућа и обећао повећање пензија у земљи у којој питање пензија има јаку политичку важност.

Овај поступак представља кршење закона БиХ и одражава шири, јавно објављени образац кориштења његовог положаја политичког утјецаја за личну или страначку корист, подривајући демократске процесе или институције у БиХ”, наведено је из Министарства финансија САД-а.

На крају, дио власти у држави и Федерацији БиХ чини и ПДА, упркос чињеници да је предсједник Мирсад Кукић такођер дуго година дијелом црне листе САД-а.

(Н1 Фото: Н1)