Криминалне мреже са Западног Балкана постале кључни актери на тржишту дроге у ЕУ

Европски центар за праћење дрога објавио је регионални извјештај о кориштењу и дистрибуцији наркотика у Западном Балкану. Истакнуто је да регион поприма све значајнију улогу у дистрибуцији дроге ка Европској унији, а издвојени су и трендови кориштења дрога.

Регион Западног Балкана налази се на раскрсници неколико главних рута трговине дрогом, најчешће канабиса, кокаина, хероина и синтетичких дрога. Извјештај наводи како су криминалне мреже са Западног Балкана постале кључни актери и на тржишту дроге у Европској унији.

Разлог за то је, између осталог, географски положај Западног Балкана, који је поготово погодан за хероин стога преко овог региона иде позната балканска рута за хероин. Лоша унутрашња правна ситуација, која се поготово односи на корупцију, је такођер један од разлога што трговина наркотицима "цвјета" у региону".

Руте наркотика на Западном Балкану (Извор: Европски центар за праћење дрога)

Неке криминалне мреже са Западног Балкана усвојиле су нови пословни модел директног укључивања у производњу канабиса унутар ЕУ. Забиљежено је њихово присуство у низу земаља ЕУ, првенствено везано за затворене производне погоне. Обрасци узгоја канабиса у регији се мијењају и диверзифицирају. У Албанији се на отвореном узгаја значајно мање канабиса него у прошлости, док су мјеста узгоја канабиса великих размјера забиљежена у другим дијеловима регије Западног Балкана.

Трендови на тржишту дрога

Укупна употреба дрога у региону нижа је него у сусједној Европској унији. На основу доступних података утврђено је да се на Западном Балкану највише користи канабис, а затим кокаин.

Испитујући младе у региону Западног Балкана, утврђено је да 54 посто њих у Албанији користи канабис, а на Косову 34 посто. Мања стопа кориштења је у Србији (7 посто) и Црној Гори (9 посто). Канабисово уље или екстракт је био најпопуларнији у Сјеверној Македонији (27 посто), док је у другим земљама пријављено 10 посто или мање корисника уља канабиса.

Најјефтинији канабис се продаје у Албанији, а најскупљи у Србији. Отприлике 1,2 грама канабиса у Албанији се може купити за четири еура, док је 10 грама 30 еура. Велепродајна цијена варира у зависности од тога да ли је канабис произведен унутра или вани. Килограм је отприлике 1.300 еура, док је у Србији 2.300 еура.

Када је ријеч о кокаину, највише младих је ову дрогу пробало у Црној Гори, а љетовалишта у тој држави те ски центри попут Јахорине се у извјештају појављују као главни центри на Западном Балкану за конзумацију кокаина.

Средња малопродајна цијена кокаина у региону између 2018. и 2020. процијењена је на око 76 еура по граму, а најнижа цијена је била у Босни и Херцеговини (67 еура/г у просјеку), док је у Србији највиша цијена (86 еура/г).

У Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији, наводи се да се пола грама кокаина може купити за цијену између 40 и 50 еура. Осим тога, у Црној Гори је могуће купити "лајну" за око пет до 10 еура. Највише популарна јединица која се продаје на Косову је 0,6 грама за око 55 до 60 еура.

Балкански копнени пут за хероин полази од Афганистана преко Ирана, Турске и земаља Западног Балкана и то је најкраћи и најдиректнији начин да хероин стигне у Европу. Он у регију Западног Балкана може ући и из Бугарске преко Србије или Сјеверне Македоније за даљи транспорт у Албанију, Косово, Црну Гору и Босну и Херцеговину, али пошиљке могу ући у регион и из Грчке. У БиХ, хероин најчешће улази у Бијељини, а излази у Цазину.

Средња малопродајна цијена хероина у региону између 2018 и 2020. пријављена је као 20 еура по граму. Најнижу просјечну цијену има Македонија (16,5 еура), а Србија највишу (21,5 евра). На Косову се хероин продаје у малим количинама од 0,25 грама за пет еура. Слична малопродаја пракса је примијећена у Србији гдје је 0,2 грама ("шут") око 7-8 еура.

Босна и Херцеговина

Према извјештају, неке земље Западног Балкана се посебно издвајају по броју криминалних актера трговине наркотицима међу државним званичнима, а ријеч је о Босни и Херцеговини и Србији. Такођер се указује на то да се нарко групе користе корупцијом како би уживали заштиту од државе.

Мишљење стручњака у извјештају описује да су употребу дрога на друштвеним мрежама гламуризовале познате личности повезујући је са животним стилом "богатих", а профили неколико познатих криминалаца на друштвеним мрежама у Босни и Херцеговини су привукли више од пола милиона пратилаца.

Недавно истраживање ногометног хулиганизма на Западном Балкану је сугерирало да неке групе у Србији, а у мањој мјери и у Босни и Херцеговини и Сјеверној Македонији, имају везе или су се бавили дистрибуцијом и продајом дроге.

Тренутна ситуација на коју указује низ извора јесте да су криминалне мреже из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије укључене у широк спектар криминалних активности, укључујући крађу аутомобила и друге луксузне робе, док су групе из Албаније стекле репутацију по пљачкању луксузне имовине и аутомобила у Западној Европи.

Постоји један утисак међу стручњацима, а то је да се употреба и број корисника кокаина у посљедње вријеме повећао међу средњом класом, посебно у богатијим урбаним подручјима у Београду, Подгорици и Тирани и у одмаралиштима у регији попут оних на јадранској обали или ски одмаралиштима попут Јахорине у Босни и Херцеговини.

Запљене амфетамина су у претходној години провођене углавном у Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији и Србије. Од свих земаља у региону, Србија је пријавила највише заплијена МДМА између 2017. и 2020. године, затим Босна и Херцеговина.

(Клиx/ фото: Европски центар за праћење дрога)