Због бахатости система наставници пролазе кроз пакао

Након случаја професорице Техничке школе из Трстеника у Србији, којој су ђаци насред часа измакли столицу, пустили је да падне, све то снимали и смијали се, наставници из Босне и Херцеговини износе још шокантније детаље насиља, притисака и пријетњи којима су изложени.

Док у Србији, уз гласан смијех, и пренос уживо на друштвеним мрежама, ученици наставници измичу столицу, у Босни и Херцеговини, према свједочанствима наставног кадра, у учионице проваљују насилни родитељи, наставници дају петице из страха и немоћи, други стрепе за живот након непопуштања под све већим притиском – неријетко оних коју сматрају да закони и правила за њих и њихову дјецу – не важе.

“Постоје ситуације да су у неким средњим школама, високопозиционирани политичари из нашег окружења, разбијали врата ногом. Да ли то ико зна, да ли је то икада било у јавности?”, упитала је наставница Суада Карић.

Да ли је то пријављено, да ли су се директори тих школа обратили на право мјесто? Нису – јер знају да неће добити тиме ништа.

“Тај момак који је измакао столицу… шта ће он бити кад одрасте? Ови људи који нас данас малтретирају који нам забијају нож у леђа, то су ти који су измицали столице. Дјеца нису крива, криви су родитељи, криви су наставници. Криви сте сваки пут када сте урадили задаћу и потурили је да дијете то представи као свој рад. Криви сте за омаловажавање наставника у домовима, како ми ништа не знамо, како немамо појма.

Криви сте зато што бирате наставнике, хоћете ову учитељицу јер ова зна а она нема појма, родитељи бирају школу коју желе… Криви смо што смо затворили очи и дали 5 дјетету које то не заслужује, криви смо јер правимо неправду свој другој дјеци која се труде, раде, имамо притисак од појединаца, имамо притисак система, ја сам имала притисак пола града због једног дјетета којем нисам дала 2, пола града је интервенисало, а знате кроз шта сам прошла због тога – кроз пакао, кроз пакао!

Да сам се послије бојала хоће ли ми се нешто десити, бојала сам се за своје дијете”, наставила је Карић, гостујући у програму Н1.

О притиску ком су изложени од стране тзв. моћника, свједоче и наставници из Републике Српске.

“Имамо такозване свете краве, имамо људе у повлаштеном положају, оне који имају политичку или неку другу моћ и они сматрају да правила шлколе и струке за њих не важе. Они не знају какву медвјеђу услугу чине свом дјетету, јер неће довијека родитељи бити ту раскрчивати пут својој дјеци”, рекла нам је наставница Оливера Ђеорђић-Недић.

Директор сарајевске ОШ “Малта” свједочи о притиску родитеља да дјецу упишу у одређену школу, да им одаберу учитељицу коју они желе и за коју сматрају да је довољно добра да учи њихово дијете.

“Трпимо притисак од самих родитеља, ученика, имамо ерозију културе понашања и поштовања према самом просвјетном раднику и школи као одгојно образовној установи. Наши ученици крећу са образовањем од 6. године, долазе са јако ниским нивоом културе и понашања. Ученик се расправља са наставником, убјеђује наставника да није у праву, а родитељ га подржава у томе. Довели смо професију наставника и наставни кадар на јако ниске гране. Немате начина да родитеља, када примјети неки облик девијантног понашања, приволите или приморате да потражи стручну помоћ, и даље је табу тема одлазак код психолога или психијатра”, констатовао је Амсар Хаџимујић.

Хаџимујић истиче проблем (у великом броју случајева) непостојања емпатије. Каже да између самих ученика, између наставника родитеља, нема сасосјећања, порива да треба помоћи: “Свима је као све супер и нема проблема, али то нема везе са реалним стањем. Битно је само материјално, оно што се дешава на друштвеним мрежама, ријалити шоу кроји норме и правила понашања…”

(Н1 Фото: Н1)