Ко ће пунити фонд: Више пензионера него радника?!

Пројекције за период 2022.-2031. су драматичне -долази нам нових 96.167 пензионера, док се истовремено очекује пад радне снаге са 1,206 милиона у 2022. години на 1,114 милиона у 2031. години што је смањење за 92.025!

Износи будућих просјечних пензија и плата су још с једна тужна бројка. Пензионери ће 2031. године имати већу просјечну пензију за тек 85 КМ, износиће 493 КМ, док ће просјечна плата запослених бити већа за 161 КМ и износиће 1.122 КМ.

До ових података дошла је анализа "Ефекти демографских промјена на пружање јавних услуга - случај Босне и Херцеговине", које је провела УНФПА Босниа анд Херзеговина.

“Збирно посматрано, током периода 2022-2031, удио пензионера у укупном броју становника ће се повећати с петине у 2022. години на готово четвртину у 2031. години. Ово може довести до тога да ће се помјерити граница за одлазак у пензију, чиме ће се значајно скратити могући период за кориштење остварених права за кориштење пензије.

 Томе ће највише допринијети смањење радно способног становништва и раст становништва старијег од 65 година. Са друге стране, досадашњи благи раст активације становништва и запослености радне снаге, као и ниска тренутна стопа раста економије Босне и Херцеговине, која се кретала у распону од 0,87% (2010) до 3,74% (2018), додатно ће погоршати пензионерски стандард у БиХ”, наводи се у анализи.

Иначе константан нето пораст броја пензионера у Босни и Херцеговини примјетан је од 2014. године. Тада је број пензионера у 2014. години био 644.179., да би већ на крају 2021. године износио 702.130, што је повећање од 57.951. У истом временском периоду годишњи издаци за пензије са 2,66 милијарди КМ у 2014. години порасли су на 3,6 милијарди КМ у 2021. години, што је повећање од 742,8 милиона КМ у раздобљу од осам година.

Ове промјене, наводи се у истраживању, несумњиво ће највише бити погођена битна подручја од јавног интереса – јавне финансије, социјална сигурност и помоћ, систем јавног здравства, пензиони систем, образовање и тржиште рада.

Истовремено, становништво у продуктивној доби које представља потенцијалну радну снагу ће се, ван сваке сумње, убрзано смањивати и старити током читавог прогностичког периода.

Ове промјене ће ослабити потражњу за радним мјестима, али и радни потенцијал становништва, што ће изазвати забринутост јавности за будући развој становништва Босне и Херцеговине.

Истраживање је дало и одређене препоруке како би се ситуација бар дјелимично попрвила, а једна од њих је повећање продуктивности радника у БиХ.

Такође је потребно, наведи се, извршити дуго најављивану реформу пореског система у БиХ, гдје би се смањио јаз између нето и бруто плата, да радници добију већу нето плаћу, а потребно је, наводи се, размислити у наредном периоду, обзиром да ћемо рапидно остајати без радне снаге, о либерализацији тржишта рада у БиХ и увозу неопходних радника из иностранства.

(БУКА   Фото: Новости)