Добит банака 115 милиона КМ за девет мјесеци

Банкарски сектор у Републици Српској остварио је за девет мјесеци ове године нето добит од 115 милиона марака што је за 19,2 милиона КМ више у односу на исти период лани, а економисти истичу да инфлација пуни касе финансијских институција, јер многи спас траже у кредитима.

Показују то најновији подаци из извјештаја о стању у банкарском сектору Српске који је објавила Агенција за банкарство Републике Српске.

У извјештају је наведено да су укупни приходи банака на крају септембра износили 401 милион марака, док су на крају деветог мјесеца лани били мањи за око 33 милиона марака.

Са друге стране, расли су и расходи, који су од јануара до краја септембра ове године износили 277,1 милион марака, што је за 13,2 милиона КМ више у односу на упоредни период.

У извјештају је наведено да је нето билансна актива банкарског сектора на крају деветог мјесеца ове године износила 9,479 милијарди марака, док је у истом периоду лани износила 9,551 милијарду марака.

Према подацима Агенције за банкарство укупни кредити у посматраном периоду износили су 5,739 милијарди марака.

Од укупног износа, на кредите становништва односило се 2,931 милијарду марака, док су на крају прошле године укупни кредити грађана износили 2,793 милијарде марака.

Извјештај показује да је у посматраном периоду повећана и ефективна каматна стопа, која је на крају септембра ове године износила 5,92 одсто, док је у истом периоду лани износила 5,68 процената.

Економиста Александар Љубоја рекао је за Глас Српске да је дошло вријеме када расту волумени кредита и приходи од каматне стопе.

- Након пандемије и свих других нестабилности живот ипак иде даље и неопходно је да се рјешавају нека питања. Са друге стране, пораст цијена свих врста робе натјерао је добар дио оних који нису у могућности да из својих текућих прихода подмире потребе, да се окрену кредитима. Ситуација на тржишту је таква да се и каматне стопе повећавају, дошло је до штампања новца у великим количинама, а централне банке да би обуздале инфлацију повлаче новчана средства назад и тако стварају несташицу - рекао је Љубоја.

Додаје да све то води до повећања активности банака у кредитном дијелу, а аналогно томе расту и приходи у банкарском сектору.

- Такав тренд наставиће се до краја ове и почетком идуће године. Инфлација се покушава обуздати механизмима монетарне политике, али то дефинитивно неће бити успјешно, јер узроци који су довели до раста инфлације су велики ломови на тржиштима, недостатак робе и шпекулативне активности у домену енергената и прехрамбених производа - истакао је Љубоја.

Депозити и штедња

Депозити у банкама у Српској на крају деветог мјесеца ове године износили су 7,335 милијарди марака, док су на крају 2021. године износили 7,498 милијарди КМ. Извјештај показује и да је смањена штедња грађана у наведеном периоду, тако да су грађани на крају деветог мјесеца 2022. године у банкама чували 2,334 милијарде КМ, док су на крају 2021. године у банкама имали 2,581 милијарду, извјештава Глас Српске. 

(Индикатор/ фото: БН)