У сусрет Самиту лидера Г20: „Опоравимо се заједно, опоравимо се јаки”

Поставља се оправдано питање да ли управо у оваквим околностима, Г20 земље могу да постигну било какву врсту договора, и да ли три кључне области о којима ће бити речи на овом самиту (глобална здравствена безбедност, одржива енергетска транзиција и дигитална трансформација), могу доћи до изражаја у светлу свих претходно поменутих проблема.

Свијет 14.11.2022 | 08:24

Аутор: Катарина Закић，научна сарадница Института за међународну политику и привреду

   Индонезија је 15. и 16. новембра земља домаћин Самита лидера Г20, који је ове године несумњиво један од самита који ће у историји остати упамћен као један од најтежих до сада, с обзиром на целоукупну глобалну политичку, економску и здравствену ситуацију. Чини се да се свет још увек није у довољној мери здравствено и економски опоравио од пандемије ковид-19, а убрзо је, у већ од раније затегнутој геополитичкој и геоекономској ситуацији, дошло до ескалације сукоба у Украјини, који се стално погоршавају и нема назнака да ће се убрзо завршити.

Поставља се оправдано питање да ли управо у оваквим околностима, Г20 земље могу да постигну било какву врсту договора, и да ли три кључне области о којима ће бити речи на овом самиту (глобална здравствена безбедност, одржива енергетска транзиција и дигитална трансформација), могу доћи до изражаја у светлу свих претходно поменутих проблема.

   Да би се одговорило на ово питање, морамо пре свега сагледати историјат ове организације/форума и резултате постигнуте до сада. Групацију чини 19 земаља (Аргентина, Аустралија, Бразил, Канада, Кина, Немачка, Француска, Индија, Индонезија, Италија, Јапан, Република Кореја, Мексико, Руска Федерација, Саудијска Арабија, Турска, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе) и Европска унија.

Економски посматрано ове земље представљају водеће светске економије које чине 80% светског бруто друштвеног производа, преко њих се обавља 75% светске трговине, ту живи 60% светског становништва, а организација обухвата земље на свим континентима.

   Форум Г20 је основан 1999. године са идејом да се водеће светске економије боље договарају на глобалном нивоу око најбитнијих економских финансијских проблема и развојних могућности. Разлог за његово оснивање је пре свега био у потреби да се уједине светски напори у решавању финансијских криза током 90-тих година 20. века (попут мексичке кризе пезоса, финансијских криза у Азији и Русији итд.), које су претиле да озбиљно пољуљају до тада познати финансијски поредак и чији су се негативни ефекти прелили на многе земље.

Стога су министри финансија, пре свега из Г7 земаља, заузели став да је неоходна сарадња на ширем међународном фронту и да се мора већи број земаља укључити у решавање овако горућих проблема.

Данас већ чувени самити лидера Г20 су почели да се одржавају тек од 2008. године, и представљају јединствену прилику да се лидери земаља, министри и високи званичници, како на званичним билатералним и мултилатералним састанцима, тако и на незваничним сусретима на маргинама самита, сусретну, разговарају и постигну договоре о најважнијим светским економским и финансијским проблемима. Иако су први самити највише били посвећени економији, данас је спектар тема о којима се разговара знатно шири, те укључују и питања одрживог развоја, положаја жена у савременом друштву, избеглица, тероризма и тако даље.

Но, основа је и даље економска, и сагледава се како тренутни актуелни проблеми могу утицати на светску економију, те се траже начини да се исти реше. С обзиром на то да је Г20 посве специфична организација/форум која нема своје седиште, нема формалну организацију структуру и руководство, те да се председавање истом смењује на годишњем нивоу, са једне стране се постиже уштеда у трошковима и флексибилност рада форума, али са друге стране нема строге устројености, што у појединим ситуацијама представља предност, али у другим представља изразиту опасност.

   Економски аналитичари на различите начине оцењују успешност рада Г20 до сада. Са једне стране, наводе да без Г20 не би било могуће да се реши највећа економска финансијска криза из 2008/ 2009. године да није било ове организације. Са друге стране наводе да је током година озбиљно доведена у питање сврха Г20, с обзиром на то да су се политички процеси у поједним земљама и њихов избор председника негативно одразили на рад Г20.

У том смислу посебно наводе да је током Трампове администрације дошло до озбиљног застоја у раду овог форума, пре свега због ставова која је ова администрација заузимала према климатским променама, горућим економским проблемима у области трговине и финансија, те притиска на земље чланице Г20 да се прилагоде оваквој политици. Нова Бајденова администрација за сада има другачије виђење улоге и значаја Г20, и о томе сведочи и Бајденов лични долазак на овај самит, као и најављени сусрет са кинеским председником Сијем.

   Самит је пре самог почетка имао озбиљних потешкоћа, с обзиром на то да је земља домаћин Индонезија, заузела став да Руску Федерацију без обзира на сукобе у Украјини треба позвати, и тиме нагласила како своју неутралност, тако и жељу, да без обзира на све сукобе који тренутно постоје, дијалог мора и даље да постоји. Стога и најава да руски председник Путин неће бити присутан на форуму, али да ће га мењати Лавров, ипак даје сигнал да ће се какав-такав дијалог наставити, што је у овом тренутку од непроцењиве важности.

   Кључне области о којима ће се расправљати на форуму, у овом тренутку делују да ће бити у сенци сукоба у Украјини, мада је председник Индонезије Видодо, одлучно у најави догађаја навео да ово није политички форум, те да је његова сврха економска и развојна. То показује намеру да домаћин самита одржи пажњу на кључним економским и развојним питањима попут здравствене безбедности, енергетике и дигиталне трансформације.

   Светски поредак и пре пандемије није био заснован на равноправности и уједначеном регионалном развоју, већ напротив на изузетно неједнаком. У таквим околностима пандемија је додатно продубила све старе проблеме и отворила читав низ нових, те ни не чуди што је ово питање једно од централних на самиту. Неразвијене земље нису биле у могућности да имају довољан број вакцина, изгубиле су доста становништва уз истовремене огромне економске проблеме.

Дакле, питање здравствене безбедности неразвијених и како њима данас и убудуће помоћи јесте горуће питање, али се исто тако поставља питање колико су развијене земље у могућности да им помогну и колика је њихова спремност да сарађују на решавању оваквих проблема. Са друге стране, питање одрживог развоја у светлу енергетске транзиције и прелазак са традиционалних на зелене облике енергије, представља несумњиво можда и најбитније питање којим се бави овај форум. Сви смо сведоци тога колико се светска клима мења, и колико је промена годишњих доба другачија него што је била, колико је штетно сунчево зрачење и колико је оштећен озонски омотач.

Глобално отопљавање ће несумњиво утицати на изглед наше планете и на животе како садашњих, тако и будућих генерација. Но, оно што је потребно урадити јесте промена свести и досадашњих образаца понашања, те агилније тражење решења како да се ови комплексни и горући проблеми реше. У том смислу форум окупља управо оне земље које највише могу и морају у том смислу да помогну, јер им њихова економска развијеност то омогућава.

На крају, дигитална трансформација и напредак технологије несумњиво олакшавају свакодневни живот, али у исто време и ту се појављује велики број проблема – неравномерна примена и развој дигиталних технологија у свету, проблем технолошког криминала, загађења животне средине, коришћење штетних материјала у прозводњи истих те отежано рециклирање и тако даље.

   У светлу свега тога враћамо се на почетак текста и постављено питање – у којој мери данас Г20 у јеку свих проблема може да помогне развоју светске економије? У таквој оцени морамо покушати да будемо објективни и да сагледамо докле досежу границе моћи и утицаја земаља које се налазе у овом формату. Са те тачке гледишта, узимајући у обзир и политичку, економску, па и војну моћ, очигледно је да када би постојала нека врста концензуса око тога шта је приоритет да би ове земље то могле итекако да ураде.

Но, појединачни интереси, понекада и на штету самих земаља које их спроводе, де фацто смањују утицај овог форума као и могућности да се одређене области унапреде. Видели смо из праксе да онда када је било најтеже у финансијском смислу у целом свету, постојао је концензус како да се проблем реши.

Међутим, када се прелази на решавање других видова проблема, сарадња је много тежа, тромије се регује и многе ствари остану само на папиру. Дакле, Г20 има потенцијал да обликује и усмерава светску економију, али политика често има предност над економијом, те су домети економије у ствари омеђани политичком стварношћу.  

(КМГ Фото: КМГ)