Аларм за узбуну увелико звони, али га нико не чује

Сваке године опада број првачића у школама широм Републике Српске. Млади одлазе, ђака је све мање, а побољшања ни на видику...

Без првачића је остало 121 подручно одјељење у Републици Српској, за школску 22/23. годину, док је у 81-ој подручној и четири централне школе уписан само по један ученик. Пад уписа биљежи се и у Семберији. Тако су два села остала без првачића, а у четири је уписан тек по један ђак.

"У Републици Српској се осјећа пад уписа првачића, подготово у руралним подручјима. Централне школе у градовима успјевају да упишу довољан број за тренутно запослен наставни кадар у тим школама", каже Раде Симеуновић, педагог.

Упркос вишегодишњим напорима да се становништво задржи у семберским селима, све је више младих брачних парова који напуштају село и своју егзистенцијалну будућност везују за град, или одлазе у иностранство. Нестабилан посао и стамбено збрињавање, неки су од проблема.  Смањен број ученика у основним школама рефлексија је пада наталитета, сматрају демографи. 

"Ево сада експлицитни податак 2013. БиХ по попису имала 302.000 основаца, 2021-2022. година 264.802 у минусу је за 37.200 ученика ако идемо деценију уназад онда је то око 40.000 основаца мање", наводи Стево Пашалић, демограф.

Несигурност, корупција и одсуство владавине права, тјерају људе са ових простора.

Психолог Данијела Остојић каже да сваки нормалан човјек тражи боље услове за себе, своје дијете, своју породицу.

"Тражи друштва која су више уређена. Нама је потребан уређен систем, јер живимо у неуређеном систему и зато је и одлив присутан", наводи она.

Ако се ништа не промјени, сматра Симеуновић, тренд ће се наставити и школе ће остати без ђака.

"Када школе остану без ђака наставни кадар који је запослен у области образовања јавиће се проблем великих технолошких вишкова", упозорава он.

Очито да школска звона се гасе, а аларм за узбуну увелико звони, али га нико не чује.

(БН)