Економисти: Цијене ће престати да расту, али не тако брзо

Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине је прије мјесец објавио да синдикална потрошачка корпа иде ка рекордних 3.000 КМ. За то вријеме медијална плата износи 750 КМ, односно 50 посто људи прима овај или нижи износ. 

Босна и Херцеговина 10.11.2022 | 12:46

Грађани страхују како ће се гријати ове зиме, многи живе на рате, у кредитима су, док цијене расту. Запослени не знају докле ће моћи финансирати све трошкове живота. У далеко горој позицији су пензионери с минималним пензијама и незапослени.

Бројни постављају питање шта нас тек чека и докле овако.

Економисти истичу да би у наредној години требало доћи до престанка раста цијена, али не и до њиховог пада.

Економиста Адмир Чавалић рекао је да је могуће смо достигли плафон цијене, али и да би се енергетска криза могла наставити. Такође, очекује нас раст каматних стопа, као и рецесија која значи смањење привредних активности, али нус појава свега је, додао је Чавалић, заусатвљање инфлације, односно раста цијена.

- Очекујемо престанак раста цијена живота осим ако се опет не деси неки црни лабуд, нешто непредвидиво као што је био коронавирус и сада украјинска криза. Стаће расти цијене живота, али не знам шта ће се дешавати са енергентима. Ту су различита очекивања – рекао је Чавалић.

О паду цијена се пак не говори.

- Негдје јесте дошло до пада потрошње, као што су одјевни предмети. Купује се половна роба јер расту трошкови за храну.

С друге стране, плате су имале тек неки минимални раст. Медијална плата је 750 КМ. То је плата коју има 50 посто људи, односно 50 посто људи који примају ту плату и испод тог износа.

Претпостављам да ти људи добијају помоћ из иностранства или раде нацрно или им послодавац дио даје у коверти. Дијелимо судбину свијета, само што смо ми сиромашнија земља – казао је Чавалић.

Економиста Зоран Павловић казао је да је, прије свега, инфлација покренута након коронавируса, а настављена "након бескрајног финансирања Украјине од САД-а и ЕУ-а".

- Штампањем новца се ствара ситуација да је вишак новца резултирао поскупљењем роба. И очигледно да је одређено смиривање ситуације услиједило уназад мјесец, стабилнији су канали снабдијевања. Али проблем је што велики играчи, свјетске компаније, користе берзе за дио посла који се зове подизање цијена, шпекулантски послови.

На бази полуинформација се дају разлози да се подижу цијене. Десило се прије скоро мјесец и по прича да ће се смањити количина произведене сирове нафте и та је информација пореметила тржиште. Једна од тих полуинформација је повећање цијене пшенице и то је дало разлог пекарима да повећају цијене кифли. И људи су престали куповати кифле.

Тржиште се понаша разумно, а произвођачи ако не разумију тржиште, остат ће без купаца. И зато се може очекивати стабилизација, мировање цијена док се не постигне неки мировни споразум у вези с Украјином – оцијенио је Павловић.

На питање како преживјети, Павловић је казао да треба бити рационалан у потрошњи, не трошити на нешто што није егзистенцијално, а основно је да сви који то могу производе храну за себе јер је "наша политичка клика незаинтересована, на њих се не можемо ослонити".

Раст цијена је, што су грађани сами осјетили, настављен. Синдикална потрошачка корпа је од почетка године до краја септембра нарасла за око 500 КМ.

(Фактор  Фото:Агенције)